Голем

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јеврејска слова на челу голема „емет“, значи „истина“.

Голем (хеб. גולם) је појединац без такта, неко чиме се лако манипулише и не мисли својом главом или чак и робот.

Историја[уреди]

Етимологија[уреди]

Реч Голем се спомиње једном у Библији у Псламу 139:16, у речи (хеб. גלמי) означавајући безформу материју, људско биће које које није у потпуности завршено. У савременом хебрејском језику реч голем се упоребљава у значењу „безуман“ или „беспомоћан“.

Порекло[уреди]

Најраније приче о Голему се појављују у Јудаизму. Према Талмуду Адам је створен како голем, у првим сатима његове егзистенције. Адам је ту жив, али није потпуно завршен, није до краја испуњен животом и свешћу. Тек касније током средњег века реч голем бива повезана с магијском традицијом, везаном за могућност стварања људског облика путем формула, божијих имена и пермутација и комбинација јеврејског алфабета. Као и Адам и сви големи су направљени од глине и блата, и оживљени путем Јеврејске магије, чудесним именима Бога. Голем је биће без душе, без способности изражавања, али направљено тако да разуме наредбе. Голем је добијао наредбе које су биле исписане на лист папира и стављане му у уста. Користио се као слуга у кућним пословима или као средство да испуни мрачне намере свога творца и некоме нанесе зло.

Рабин Јуда Лев бен Безабел и Голем, 1899.

Прашки Голем[уреди]

Према причи Прашки рабин Јуда Лев бен Безабел хасидим што значи јеврејски мудрац је крајем 16 века конструисао голема да заштити Прашки гето од прогона. Мимо приче од Прашком голему прашки јевреји су били прогоњени или убијани за време владавине Рудолфа II, цара Светог римског царства. У намери да заштити јеврејску заједницу рабин је конструисао голема од глине и блата на обали реке Влтаве, оживљавајући га кроз одређене ритуале. Како је голем растао постао је све агресивинији ширећи страх и терор.

Рудолф II, цар Светог римског царства је преклињао рабина да уништи голема, обећавајући да ће зауставити прогон Јевреја. Рабин је уништио голема тако што је са чела исбрисао прво слово речи емет (хеб. אמת значи истина) где је остала реч мет (хеб. מת значи смрт). Истог тренутка тело голема се распада и претвара и огрому масу глине и блата, у оно од чега је створен.

Извори[уреди]

  • J. Simpson, E. Weiner (eds), ed. (1989). „golem“. Oxford English Dictionary (2nd edition ed.). Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-861186-2.