Гундељ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гундељ
Maybug.jpg
Систематика
царство: Animalia
тип: Arthropoda
класа: Insecta
ред: Coleoptera
породица: Scarabaeidae
род: Melolontha
Врсте

M. melolontha (Linnaeus, 1758)
M. hippocastani Fabricius, 1801
M. pectoralis Germar, 1824

Екологија таксона
Melolontha melolontha

Гундељ (познат и под именима хрушт и мајска буба) је инсект из рода тврдокрилаца. Распрострањен је широм Европе. Велики број сродних врста насељава Северну Америку.

Средином 20. века гундељ је у великом делу Европе због велике употребе пестицида био на ивици изумирања. Од почетка 1980-их уводе се контроле пестицида, што доводи до обнављања популације гундеља.

Таксономија[уреди]

Постоје три врсте гундеља:

  • обичан гундељ, Melolontha melolontha
  • шумски гундељ, Melolontha hippocastani
  • велики гундељ, Melolontha pectoralis (среће се само на југоистоку Немачке)

Опис[уреди]

Одрасли примерци обичног гундеља су дугачки 25-30 милиметара, док је шумски гундељ мало мањи (20-25 милиметара). Обе врсте су браон боје. Мужјаци имају седам „листића“ на антенама, док их женке имају шест.

Све врсте гундеља хране се лишћем.

Животни циклус[уреди]

Одрасле јединке се појављују крајем априла или током маја и живе пет до седам недеља. Након друге недеље, женке почињу да полажу јаја, а јаја закопавају на дубину 10-20 центиметара (понекад и више пута).

Из јаја се развијају ларве, познате под именом „бели црви“, око шест недеља након полагања јаја. Хране се корењем. Да би се развиле у одрасле јединке, треба им три до четири године (у хладнијим пределима понекад и пет година). За то време расту до дужине од 4-5 центиметара, а у касну јесен улазе у стадијум лутке, а након шест недеља развијају се одрасле јединке.

Због дугог ларвеног циклуса, гундељи се обично јављају на сваке три-четири године.

Контрола[уреди]

Због великог апетита, како одраслих гундеља, тако њихових ларви, људи су гундеље одувек сматрали штеточинама. У пре-индустријском друштву уобичајени метод борбе био је сакупљање и убијање одраслих јединки, што је, међутим, представљало само привремено и делимично решење.

Све до 20. века није било правог решења за проблем са гундељима. Тада су многи пашњаци претворени у обрадиво земљиште (а обични гундељ полаже јаја на пашњацима), што је утицало на смањење њиховог броја. 1970-их у неким деловима Европе гундељи су скоро изумрли. Са увођењем контрола употребе пестицида дошло је до обнављања броја гундеља.

Данас се за борбу користе искључиво биолошка средства: постоје гљивице које убијају ларве и те гљивице се „саде“ на тло.