Дагеротипија

Најпознатија слика писца Едгара Алана Поа из 1848.

Дагеротипија је једна од првих врста слике у историји фотографије. Развио ју је Луј Дагер, по коме и носи име.

Ова техника је развијена након првих слика Нисефора Нијепса и била је у употреби око 20 година, од 1839., до око 1860..

Техника дагеротипије

Уметнички атеље, дагеротипија из 1838.

Код дагеротипије нема негатива, слика се прави директно на посребреној плочи (дагеротипији) када се ова у мраку изложи јодној пари. Тада на њеној површини настаје светлосно осетљиви сребров-јодид. Плоча се даље осветљује у камери званој камера опскура. Након чега на њој настаје латентна слика, још увек невидљива. Тада се плоча изложи пари живог сребра и фиксира у растопини сумпоровог-диоксида ($SO_2$).

Таква слика била је врло осетљива, па се премазивала златом и хлором ради заштите и бољег контраста.

Због природе слике, репродукција није била могућа, па је свака дагеротипија оригинал.

Дагеротипија у Србији

Прву дагеротипију у Србији је направио пионир и први српски фотограф Димитрије Новаковић 1840. Технику је усвојио за време боравка у Паризу, 1839., од самог инвентора - Луја Дагера. Наводно је 1841. Анастас Јовановић сликао кнеза Михајла, али дагеротипија није успела. Убрзо су се у Србији појавили и страни дагеротиписти.

Види још

• Српска фотографија
• Анастас Јовановић
• Камера опскура

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дагеротипија