Дизел-гориво

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
„Дизел“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Дизел (вишезначна одредница).
Биодизел-гориво у Ерленмајеровом суду.

Дизел-гориво је један од главних продуката прераде нафте.[1] Оно се дестилује између 170 и 360 °C, а служи за погон дизел-мотора.[2] Постоје: врло лако дизел-гориво (за брзоходне машине и ниске температуре околине), лако дизел-гориво (за брзоходне машине кад температуре нису ниске), и средње и тешко дизел-гориво (за стабилне дизел-моторе и дизел-моторе на бродовима).

Квалитет горива одређује цетански број (квалитет запаљења). Он не сме бити превелик јер узрокује непотпуно сагоревање и појаву дима у гасовима сагоревања. Његов минимум је између 25 и 45 у зависности од врсте дизел-горива.

Калоријска вредност[уреди]

Дизел-гориво у мотору[3] сагорева према формули[1][4]:

2\mathrm{C}_8 \mathrm{H}_{18(l)} + 25\mathrm{O}_{2(g)} \rightarrow \; 16\mathrm{CO}_{2(g)} + 18\mathrm{H}_2 \mathrm{O}_{(l)} + 10.86 \ \mathrm{MJ}

Тако на сваки килограм горива добијамо око 47 МЈ енергије, од кога се део у моторима на унутрашње сагоревање искористи за погон возила.

На атмосферском ваздуху, дизел гори уз везивање азота, којег у ваздуху и има највише:

\mathrm{C}_8 \mathrm{H}_{18(l)} + 12.5\mathrm{O}_{2(g)} + \mathrm{N}_{2(g)} \rightarrow \; 6\mathrm{CO}_{2(g)} + 2\mathrm{CO}_{(g)} +2\mathrm{NO}_{(g)} + 9\mathrm{H}_2 \mathrm{O}_{(l)} + \text{Energija}

Дизел-гориво има већу калоријску вредност од бензина, због чега је и искоришћење дизел-мотора боље (ту су и остали фактори, који чине искоришћење бољим). На другој страни, код сагоревања дизел-горива настаје више угљен-диоксида (CO_2) а код непотпуног сагоревања (мањак кисеоника) настаје гар (C). У том смислу, дизел-гориво је штетније од бензина. У Јапану су аутомобили са дизел-моторима забрањени.

Извори[уреди]

  1. ^ а б Rajesh J. Shah; Totten, George O.; Steven R. Westbrook (2003). Fuels and lubricants handbook: technology, properties, performance, and testing. West Conshohocken, Penn: ASTM International. ISBN 0-8031-2096-6. 
  2. ^ Neil Willey (2007). Phytoremediation: Methods and Reviews (Methods in Biotechnology). Totowa, NJ: Humana Press. ISBN 1-58829-541-9. 
  3. ^ Wellington, B.F.; Alan F. Asmus (1995). Diesel Engines and Fuel Systems. Longman Australia. ISBN 0-582-90987-2. 
  4. ^ „Introduction to Combustion, flame temperature, governing equations“. 

Литература[уреди]

  • Rajesh J. Shah; Totten, George O.; Steven R. Westbrook (2003). Fuels and lubricants handbook: technology, properties, performance, and testing. West Conshohocken, Penn: ASTM International. 
  • Neil Willey (2007). Phytoremediation: Methods and Reviews (Methods in Biotechnology). Totowa, NJ: Humana Press. 
  • Wellington, B.F.; Alan F. Asmus (1995). Diesel Engines and Fuel Systems. Longman Australia. ISBN 0-582-90987-2. 

Спољашње везе[уреди]