Кисеоник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кисеоник (8O)
N - O - F
 
O
S  
 
 
O-TableImage.png

Течни кисеоник
Течни кисеоник

Општи подаци
Припадност скупу неметали
група, периода VIA, 2
густина, тврдоћа 1,429 kg/m3, bd
боја безбојан
Особине атома
атомска маса 15,9994 u
атомски радијус 60 (48) pm
ковалентни радијус 73 pm
ван дер Валсов радијус 152 pm
електронска конфигурација [He]2s22p4
e- на енергетским нивоима 2, 6
оксидациони број ±2, 1
Особине оксида нема
Кристална структура регуларна
Физичке особине
агрегатно стање гасовито
температура топљења 50,35 K
(-222,8 °C)
температура кључања 90,18 K
(-182,97 °C)
молска запремина 17,36×10-3 m³/mol
топлота испаравања 3,4099 kJ/mol
топлота топљења 0,22259 kJ/mol
брзина звука 317,5 m/s (293 K)
Остале особине
Електронегативност 3,44 (Паулинг)
2,50 (Алред)
специфична топлота 920 J/(kg*K)
специфична проводљивост без података
топлотна проводљивост 0,02674 W/(m*K)
I енергија јонизације 1313,9 kJ/mol
II енергија јонизације 3388,3 kJ/mol
III енергија јонизације 3388,3 kJ/mol
IV енергија јонизације 7469,2 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Кисеоник (O, латински oxygenium) је неметал iz VIA.[1] Он је најраспрострањенији елемент на Земљи - количина кисеоника у земљиној кори износи 45%. Он такође чини и 20,8% Земљине атмосфере.

Стабилни изотопи су му 16O, 17O и18O

Особине кисеоника[уреди]

Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Неопходан за опстанак живих бића. Снажан оксиданс. У течно стање прелази на -183°C (1.013 бара) подржава горење, без боје, укуса и мириса.

Кисеоник у чистом облику се јавља у виду молекула O2 и његове Алотропске модификације, озона O3.[2]

Примена[уреди]

  • У процесима сагоревања ради постизања виших температура.
  • У металопрерађивачкој индустрији и металургији за сечење и заваривање, за интензивирање технолошких процеса.
  • У индустрији неметала за постизање виших температура.
  • У хемијској индустрији за производњу синтензних гасова, у пиролитичким процесима ...
  • У осталим применама (медицина, биолошке науке, прехрамбена индустрија, научнотехничка истраживања).

Поступак са гасом[уреди]

Употреба кисеоника под притиском и употреба течног кисеоника подлежу посебним прописима и мерама заштите.

Није дозвољен контакт кисеоника са органским материјалима. За течни кисеоник се препоручују аустенитни челици, алуминијум и легуре, бакар и легуре. Дозвољена употреба флуорних полимера (тефлон). За гасовити кисеоник је под одређеним условима дозвољена примена угљеничних лако легираних челика и легура бакра и алуминијума.

Начин добијања и дистрибуције[уреди]

У индустрији се добија ректификацијом течног ваздуха на температури испод -185°C

Најчешће се испоручује у челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника кисеоника.

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]