Азот

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Азот (вишезначна одредница).
Азот (7N)
C - N - O
 
N
P  
 
 
N-TableImage.png

Течни азот
Течни азот

Општи подаци
Припадност скупу неметали
група, периода VA, 2
густина, тврдоћа 1,2506 kg/m3,
боја безбојан
Особине атома
атомска маса 14,0067 u
атомски радијус 65 (56) pm
ковалентни радијус 75 pm
ван дер Валсов радијус 155 pm
електронска конфигурација [He]2s22p3
e- на енергетским нивоима 2, 5
оксидациони број ±3, 5, 4, 2
Особине оксида јако кисели
Кристална структура хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање гасовито
температура топљења 63,14 K
(-210,01 °C)
температура кључања 77,35 K
(-195,8 °C)
молска запремина 13,54×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 2,7928 kJ/mol
топлота топљења 0,3.604 kJ/mol
брзина звука 334 m/s (298,15 K)
Остале особине
Електронегативност 3,04 (Паулинг)
3,07 (Алред)
специфична топлота 1040 J/(kg*K)
специфична проводљивост без података
топлотна проводљивост 0,02598 W/(m*K)
I енергија јонизације 1402,3 kJ/mol
II енергија јонизације 1402,3 kJ/mol
III енергија јонизације 1402,3 kJ/mol
IV енергија јонизације 7475,0 kJ/mol
V енергија јонизације 9444,9 kJ/mol
VI енергија јонизације 53266,6 kJ/mol
VII енергија јонизације 64.360 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Азот (N, лат. nitrogenium) је неметал VA групе.[1] Заступљеност на Земљи износи 0,0019 %. Стабилни изотопи су му 14N и 15N.[2]

Особине[уреди]

Азот се у слободном облику јавља у виду N2. У том молекулу 2 атома азота су везана троструком везом. Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Без мириса, није отрован, загушљив је. Под нормалним технолошким условима понаша се као интертан гас. Прелази у течно стање на -195 °C (1,013 бара).

Једињења[уреди]

Азот улази у састав многих једињења као што су на пример: амонијак, азотна киселина, нитрати, нитрити као и у многа важна органска једињења. Неопходан је за живот на Земљи. Улази у састав биочестица као што су аминокиселине, нуклеинске киселине...

Примена[уреди]

  • Као инертан гас у металургији, хемијској индустрији, индустрији хране и пољопривреди
  • За транспорт агресивних материја
  • У течном агрегатном стању за брзо хлађење у индустрији, производњи хране, медицини и ветерини, у научнотехничким истраживањима.
  • За регулисање калоричне вредности горивих гасова
  • За синтезне смесе у хемијској индустрији

Начин производње и испоруке[уреди]

  • Добија се ректификацијом течног ваздуха на температури испод -185 °C.
  • У челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника.
  • Такође се транспортује и складишти у течном стању у вакуумом изолованим тренспортним цистернама и резервоарима на -195 °C

Поступак и материјали[уреди]

  • Употреба азота под притиском и течног азота подлежу посебним прописима и мерама заштите.
  • Дозвољена употреба већине материјала за гасовити азот. За течни азот неопходна примена аустенитних челика, легура бакра и алуминијума, тефлона ...

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :