Дракула је устао из гроба
| Дракула је устао из гроба | |
|---|---|
 Постер филма | |
| Изворни наслов | Dracula Has Risen from the Grave ИМДБ  6,6/10 (6 006 гласова) |
| Жанр | хорор |
| Творац | Брем Стокер |
| Режија | Теренс Фишер |
| Сценарио | Ентони Хајндс |
| Продуцент | Аида Јанг |
| Темељи се на | роман Дракула Брема Стокера |
| Главне улоге | Кристофер Ли Руперт Дејвис Вероника Карлсон Барбара Јуинг |
| Музика | Џејмс Бернард |
| Директор фотографије | Артур Грант |
| Монтажа | Спенсер Рив |
| Продуцентска кућа | Hammer Film Productions |
| Дистрибутер | Ворнер брос |
| Година | 1968. |
| Трајање | 92 минута |
| Земља |  Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески |
| Награде | Награда Сатурн (номинација за најбољу колекцију) |
| Претходни | |
| Следећи | |
| IMDb веза | |
Дракулa је устао из гроба (енгл. Dracula Has Risen from the Grave) је британски хорор филм из 1968. године, режисера Теренса Фишера, директан наставак филма Дракула: Принц таме и четврти у Хамеровом серијалу филмова о Брем Стокеровом Дракули. Кристофер Ли се по трећи пут нашао у улози грофа Дракуле.
Хамер продукција је по четврти пут остварила успех са филмовима о Дракули иако је забележен мали пад у односу на претходне делове. Кристофер Ли првобитно није желео да се врати у насловног вампира, али се на крају предомислио због пробоја серијала на америчко тржиште. Критичари су као најупечатљивију сцену издвојили велико финале у коме Дракула пада са литице на велики крст који га пробада кроз срце.[1]
Публика је била далеко више задовољна од критичара, па је филм постао један од најуспешнијих Хамерових филмова у погледу зараде.
Радња[уреди | уреди извор]
Радња почиње 1905. када звонар и свештеник једне сеоске цркве у области Трансилваније пронађу леш младе девојке, још једне Дракулине жртве, сакривен у црквеном звону.
Годину дана касније, након догаћаја из филма Дракула: Принц таме, Дракула је уништен и његов леш се и даље налази испод површине залеђене реке у којој се удавио. У посету истом селу долази монсињор, који затиче узнемирујућу ситуацију. Звонар је постао нем, локални свештеник је изгубио веру, а становници не желе да иду у цркву, јер како кажу: Сенка Дракулиног дворца пада на цркву. Како би поправио ситуацију, монсињор одлучује да лично оде у Дракулин дворац и истера зло. Међутим, ствари се не одвијају онако како је замислио. Велика олуја проузрокује да свештеник који га је пратио падне са литице и удари главом о стену. Крв са његове ране пада на Дракулин леш, који се појављује када се лед на реци изненада отопи. То проузрокује да Дракула поново оживи, док у међувремену монсињор запечати врата Дракулиног дворца вликим крстом и побегне са лица места.
Изнервиран што не може да уђе у свој дворац од крста, Дракула креће у потрагу за монсињором како би се осветио њему и његовој породици.
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Кристофер Ли | гроф Дракула |
| Руперт Дејвис | монсињор Ернест Милер |
| Вероника Карлсон | Марија Милер |
| Бери Ендруз | Пол |
| Јуен Хупер | свештеник |
| Барбара Јуинг | Зена |
| Марион Мети | Ана Милер |
| Мајкл Рипер | Макс |
| Џон Колинс | студент |
| Џорџ Купер | газда крчме |
| Крис Канингем | фармер |
| Норман Бејкон | звонар цркве |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Dracula Has Risen From The Grave”. The Monthly Film Bulletin. 35 (419): 200. децембар 1968.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Дракула је устао из гроба на сајту IMDb (језик: енглески)
- Дракула је устао из гроба на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
