Епитафи Горачићанима, борцима Јаворског рата
Епитафи Горачићанима, борцима Јаворског рата | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Горачићи |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век |
Епитафи Горачићанима, борцима Јаворског рата представљају драгоцена историјска сведочанства о борбама и жртвама Српско-турских ратова вођеним од 1876. до 1878. године.[1][2]
Сами надгробници могу поделити у две групе групе. Прве представљају кенотафи - „споменици над празним гробом”[3] подизани ратницима сахрањеним на бојиштима или незнано где. У Србији ова пракса започиње са подизањем споменика учесницима Првог и Другог српског устанка, а свој пуни замах добија након Балканских и Првог светског рата, када су кенотафи подизани не само крај путева − такозвани крајпуташи, већ и у црквеним портама и на сеоским гробљима[4], о чему сведочи натпис:
- Ево мој спомен вође
- али није моје тело вође
- већ сам га оставијо на положају
- на бојној линији.[5]
Другу групу представљају надгробници војницима који су преживели ратове 1876−78, а чије је учешће у ратовима у епитафима посебно истицано.[5][6]
Борци пали у ратовима 1876-1878.[уреди | уреди извор]
Кенотаф Петру Зимоњи (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Овде почива
- раб божи
- ПЕТАР В. ЗИМОЊА
- војник I класе
- народње војске
- кои поживи 37 г.
- а умро 9-ог јунија 1876 г.
- Спомену га Гаврило брат.[5]
Кенотаф Владимиру Стевановићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)
- Оваи знак показуе:
- краброг: Србина
- ВЛАДИМИРА СТЕВАНОВИЋА
- воиника: II класе :
- коие на Пазару :
- 24-г иуна: у 1876 : г.
- бранећисе :
- од : турака погинуо :
- Бог даму душу прости.
- Оваи : билег : удариму :
- ружица : супруга :
- радомир едини син его
- у 1880. г.[5]
Кенотаф Видосаву Стевановићу (†1876) (Горачићи – Сјеничића гробље)
- Оваи подпис
- показуе краброг војника
- I класе народне воиске
- ВИДОСАВА СТЕВАНОВИЋА
- од 20 г.
- који погибео 27-г иуниа у 1876. го[дини]
- код Новог Пазара
- са Турцима борећи се
- а спомену га г. Димитрије брат его
- нежалећи труда.[5]
Кенотаф Милети Трашевићу (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Погледајте србски роде
- и реците Бог да прости
- МИЛЕТУ ТРАШЕВИЋА
- из Горачића
- војника II класе
- народне војске
- драгачевског батаљона 3 чете
- кои часно и поштено поживи 39 год.
- а на Тисовици 12 августа 1876 год.
- за отечество и слободу
- храбро борећи се од Турака погибе (...)[5]
Кенотаф Глишу Главоњи (†1876) (Горачићи – Зимоњићи)
- [Оваи билег]
- показуе краброг Србина
- ГЛИША ГЛАВОЊУ
- из Горачића
- бившег воиника II класе
- драгачевског батаљона [III чете]
- кои поживи 40 год.
- а на Јавору 16 августа 1876 г.
- за отечество (... ) бранећи [се]
- од Турака погибе.
- Бог да му душу прости.
- Оваи му знак подиже
- његов син Петроније.[5]
Кенотаф Милану Ружичићу (†1876) (Горачићи – Ружичића гробље)
- Ој војници и путници
- погледајте с пута роде
- и читајте подпис овде
- што ћеш стати и читати
- не пожали труда свога
- но споменте брата свога
- и реците бог да прости брат
- МИЛАНА РУЖИЧИЋА
- житеља горачког
- и војника II класе народне војске
- Трнавског баталијона
- поживи 40 г.
- а 18-ог августа у 1876 г.
- погибе на Пазару
- бранећи себе и славу отечества
- од турске силе (...)[5]
Кенотаф Ники Јоровићу (†1978) (Горачићи – Јаковљевића гробље)[а]
- Бог да (...) душу прости
- НИКУ ЈОРОВИЋА
- ко[ји] је у своје старости 50 г.
- учествовао у турском рату
- а погибе 14 авг[уста] у 1876 г.
- на Јавору.[5]
Кенотаф Јанку Давидовићу (†1876) (Горачићи – Јаковљевића гробље)
- Овај знак
- показуе краброг Србина
- ЈАНКА ДАВИДОВИЋА
- из Горачића
- ковача и воиника II класе
- Народне војске
- кои поживи 40.
- а погибе на Погледи
- 27-ог августа 1876 го[дине].
- Бог да му душу прости.
- Оваи билег споменуше му
- Аксентије и Миливоје синови.[5]
Кенотаф Петронију Ковачевићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)
- Оваи знак показује
- ПЕТРОНИЈА КОВАЧЕВИЋА
- из Горачића
- војника I класе народње војске,
- трнавског баталиона
- кои поживи 28 год.
- а на Шиљеговцу
- 6 октомбра 1876 г.
- за отечество
- бранећисе од турака погибе
- Бог да му душу прости. (...)[5]
Кенотаф Василију Јањићу (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- О мили србски роде
- не пожали труда свога
- што ћеш стати и читати
- оваи тужни биљег
- кои показуе тијело
- ВАСИЛИЈА Д. ЈАЊИЋА
- из Горачића
- бив[ши] воиник I класе
- драгачевског батаљона
- кои е у (...) години живота
- погинуо 1876. године.
- Овај спомен подигоше му
- синови његови Ранисав Велисав
- и супруга Љубица.
- а писа Глишо Дмитрић
- из Котраже.[5]
Надгробни споменик Миливоју Поповићу (†1876) (Горачићи – Сјеничића гробље)
- МИЛИВОЈЕ ПОПОВИЋ
- Горачићи
- пож. 35 г.
- погибе на Јавору
- турског рата 1876 г.
- (...)
- Бог да му душу прости. (...)[5]
Надгробни споменик Вићентију Стевановићу (†1877) (Горачићи – Черговиште)[б]
- Обде почива:
- раб + божи:
- ВИЋЕНТИЈЕ СТЕВАНОВИЋ
- водник I : класе народне : воиске:
- коие верно: и усрдно 4 : године
- книјаза и отечество: служио:
- поживи 31: г.
- умре: 5: дец. у 1877: г.
- Оваи знак +
- подигоше му
- сретан иован и коста
- поштована браћа и милое
- едини син: Его
- у 1878.[5]
Кенотаф Петронију Радосавчевићу (†1877) (Горачићи – Черговиште)
- Оваи знак показуе
- ПЕТРОНИЈА РАДОСАВЧЕВИЋА
- из Горачића
- воиника I класе народне војске
- кои поживи 26 г.
- кои е на Куршумлији
- 26 де[цембра] у 1877 г.
- борећисе против Турака погинуо.
- Бог да му душу прости. (...)[5]
Кенотаф Матији Зимоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Овај биљег показуе тијело
- МАТИЈА ЗИМОЊА
- из Горачића
- бивш. војник II класе
- Драгачевског баталиона
- кои е у 38-ој год. живота свог
- храбро борећи се у рату против Турака
- за славу и слободу народа српскога
- погинуо у битци на Соколовици
- јануара 1878. год. (...)[5]
Кенотаф Миладину Васиљевићу (†1878) (Горачићи – Петковића гробље)
- Приђите ближе моја драга браћо
- прочитајте спомен мој
- мили отац и мати
- ево мој спомен вође
- али није моје тело вође
- већ сам га оставијо на положају
- на бојној линији
- борећи се са Турцима
- душманима нашим
- кои су и данас
- а ја борећи се
- за веру и нашу слободу
- мој сам живот и тело оставијо нође
- МИЛАДИН ВАСИЉЕВИЋ
- у 19 година свог живота
- жртвовак [се] за веру и краља
- 1 јануара 1878 године.
- Бог да му душу прости. (...)[5]
Кенотаф Јовану Главоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- О мили србски роде
- не пожали труда свога
- што ћеш стати и читати
- оваи тужни биљег
- кои показуе тјело поч.
- ЈОВАНА ГЛАВОЊУ
- из Горачића
- бивши воиник и десет[ник]
- I класе Трнавског баталиона
- кои у 37 год. живота свога
- крабро борећи се против Турака
- за славу и слободу народа србског
- под владом књаза Милана М. Обреновића
- погинуо у битци на Самокову
- 25 децембра 1878. г.
- Бог да му душу прости.
- Писо Глишо Дмитрић
- из Котраже.[5]
Борци преживели ратове 1876-1878.[уреди | уреди извор]
Надгробни споменик Гаврилу Зимоњи (†1882) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Овде : почива : раб божи
- ГАВРИЛО ЗИМОЊА :
- жител горачки
- бивши војник у рату 1876 и 7 и 8 г.
- кои часно поживи 55 г.
- а умро је 6 октомбра 1882 г.
- Бог да му душу прости. (...)[5]
Надгробни споменик Миљку Петровићу (†1890) (Горачићи – Седларевића гробље)
- Овде тико почива
- раб божи
- МИЉКО ПЕТРОВИЋ
- житељ горачки
- бивши војник у два рата
- који часно поживи 46 год.
- а престави се 15 јануара 1890 г.
- Бог да му душу прости. (...)[5]
Надгробни споменик Савку Ружићићу (†1892) (Горачићи – Ружичића гробље)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци
- блаженоупокоени
- САВКО РУЖИЧИЋ
- из Горачића
- бивши војник у српско турском рату
- који поживи чесно 60 год.
- а престави се 18 новембра 1892 год.
- Бог да му душу прости.
- Овај му знак подигоше
- његови благодарни синови
- Радосав и Живко
- своме оцу за знак гроба
- док је српског рода.[5]
Надгробни споменик Илији Поповићу (†1897) (Горачићи – Сјеничића гробље)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци
- дична Срба
- ИЛИЈЕ ПОПОВИЋА
- поштовани грађанин
- и бивши војник у рату 1876 и 7 и 8 год.
- из овог села Горачића
- поживе 55 год.
- а престави се 3 априла 1897 год.
- Бог да му душу прости. (...)[5]
Надгробни споменик Јанићију Јелићу (†1903) (Горачићи – Петковића гробље)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе с одмара тело од умора
- дична Срба
- ЈАНИЋИЈА ЈЕЛИЋА
- поштованог грађанина из Горачића
- бивши војник
- у српско-турском рату 1876 и 7 и 8 године.
- Поживи 58 год.
- а престави се 1 новембра 1903 год.
- Бог да му душу прости.
- Овај му спомен подиже
- његова супруга Цмиљана
- и син Радоица.[5]
Надгробни споменик Стевану Седларевићу (†1907) (Горачићи – Седларевића гробље)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе се одмара тело од умора
- дична Срба
- СТЕВАНА СЕДЛАРЕВИЋА
- поштованог грађанина
- овог села Горачића
- бивши војник
- у српском и турском рату 1876 и 7 и 8 год.
- кои часно поживи 57 год.
- а умро 1 маја 1907 год.
- Бог да му душу прости (...)[5]
Надгробни споменик Кости Стевановићу (†1908) (Горачићи – Черговиште)
- Овде почивају
- земљни остатци
- КОСТЕ СТЕВАНОВИЋА
- из Горачића
- старог ратоборца
- кои часно поживи 67 год.
- а престави се 13 јуна 1908 год.
- Бог да му душу прости.
- Овај му спомен подигоше
- његов поштовани син : Милан
- и унуци Миљко и Милинко.[5]
Надгробни споменик Саву Кнежевићу (†1909) (Горачићи – Кнежевића гробље)
- У овом мрачном гробу почивају
- земни остатци
- САВЕ КНЕЖЕВИЋА
- поштованог грађанина
- овог села Горачића
- бивши војник сталног кадра
- у време рата турског
- борац 1877 и 8 год.
- кои часно поживи 59 год.
- а престави се 26 септембра 1909 год.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подиже
- његова верна супруга Љубица
- син Павле и кћер Пауна.[5]
Надгробни споменик Алекси Стевановићу (†1909) (Горачићи – Черговиште)
- Приђи ближе
- ој Србине мили роде
- умољено постој мало овде
- и реците Бог да прости
- дична Србина
- АЛЕКСУ СТЕВАНОВИЋА
- поштованог грађанина
- и житеља овог села Грачића
- бивши војник
- у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
- кои часно поживи 65 год.
- а престави се у вечност
- 16 децембра 1909 године.
- Овај му надгробни споменик
- подиже његов благодарни син
- Симеун Стевановић.[5]
Надгробни споменик Вућићу Стевановићу (†1912) (Горачићи – Породично имање)
- У овом мрачном гробу :
- почивају земни остатци
- дична срба
- ВУЧИЋА СТЕВАНОВИЋА
- поштованог грађанина
- овог села Горачића
- бившег ратоборца
- у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
- кои часно поживи 85 год.
- а престави се у вечност
- 12 јануара 1912 год:
- Бог да му душу прости. (...)[5]
Надгробни споменик Чедомиру Кнежевићу (†1912) (Горачићи – ... гробље)
- У овом мрачном гробу
- почивају кости
- ЧЕДОМИРА КНЕЖЕВИЋА
- житеља овог села Горачића
- који поживи часно 59 год.
- А престави се 8-12-1912 год.
- Ратовао је 1876 и 7 и 8 год.
- Старешина водник Трнавског батаљона
- I класе и одликоват у рату.
- Овај знак подигоше му
- његови синови Богић и Милан
- Кнежевићи.[5]
Надгробни споменик Чедомиру Станковићу (†1915) (Горачићи – Ружичића гробље)
- СТАНКОВИЋ ЧЕДОМИР
- 1843-1915
- бивши кмет
- и учесник у турским ратовима.[5]
Надгробни споменик Милану Раковићу (†1916) (Горачићи – Раковића гробље)
- Овде је сарањен
- МИЛАН РАКОВИЋ
- из Горачића
- поживи 75 г.
- у време свог живота бијо је првак
- кметовао је више пута
- и као ратник одликоват је
- ратном медаљом 1878 г.
- за врлине своје одликоват је
- краљевским орденом
- Таковског крста 5 реда 1893 г.
- Умро је 11 септембра 1916 г.
- Споменик подиже
- син Веселин Раковић
- и остала родбина.[5]
Надгробни споменик Радивоју Васиљевићу (†1923) (Горачићи – Петковића гробље)
- Ево Гроба неизбежна двора
- ђе се одмара тело од умора
- дична Срба
- РАДИВОЈА ВАСИЉЕВИЋА
- поштованог грађанина
- овог села Горачића
- кои часно поживи 77 год.
- а престави се у вечност
- 3 фебруара 1923 год.
- кои ратова са Турцима
- 1876 и 7 и 8 год.
- Бог да му душу прости. (...)[5]
Надгробни споменик Панти Главоњи (†1923) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Приђи ближе српски роде
- те прочитај овај тужни спомен овде
- дична Срба
- ПАНТА ГЛАВОЊИЋА
- поштованог грађанина
- овог села Горачића
- кои часно поживи 70 год.
- а престави сеу вечност
- 4 септембра 1923 год.
- и бивши војник Трнавског баталиона
- кои ратова са Турцима 1876 и 7 и 8 год. (...)[5]
Надгробни споменик Милораду Царевићу (†1923) (Горачићи – Сјеничића гробље)
- Пред овим спомеником
- лежи и одмара се
- МИЛОРАД МИШО ЦАРЕВИЋ
- из Горачића
- који поживи 69 год.
- а престави се у вечност
- 21 новембра 1923 год.
- у турском рату 1876 г ратово рањен
- и одликован за храброст.
- Године 1885 ратово са Бугарима.
- У општини је био члан суда
- у истој уважавао прву реч
- био је вредан и поштован домаћин.
- Спомен подигоше синови
- Микаило Тикомир Јовица Миленко
- и унуци Радомир и Момчило.[5]
Надгробни споменик Јеротију Стевановићу (†1927) (Горачићи – Черговиште гробље)
- Ево гроба неизбежна двора
- где се одмара тело од умора
- ЈЕРОТИЈА СТЕВАНОВИЋА
- из Горачића
- који часно поживи 80. год.
- а ратово са Турцима 1876 и 7 и 8 год.
- а умро 18 вебруара 1927 год.
- Бог да му душу про[сти].
- Овај спомен подиже
- његов зет Радомир и ћерка Ката
- Милићевићи.[5]
Надгробни споменик Раденку Јоровићу (†1938) (Горачићи – Јаковљевића гробље)
- Овде лежи тело
- РАДЕНКА М. ЈОРОВИЋА
- поштена грађанина
- и бившег општинског часника
- из Горачића
- који пож[иви] 80 год.
- а умре 28 де[цембра] 1938 г.
- Бог да му душу прости
- њему и његовог оца
- НИКУ ЈОРОВИЋА
- ко[ји] је у своје старости 50 г.
- учествовао у турском рату
- а погибе 14 авг[уста]у 1876 г.
- на Јавору.[5]
Напомене[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Опачић, Петар; Скоко, Саво (1981). Српско-турски ратови : 1876-1878. Београд: Београдски издавачко-графички завод.
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.
- ^ Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1.
- ^ Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2017). Камени памћеници Горачића : [епитафи на споменицима]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-28-1.
Литература[уреди | уреди извор]
- Опачић, Петар; Скоко, Саво (1981). Српско-турски ратови : 1876-1878. Београд: Београдски издавачко-графички завод.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2017). Камени памћеници Горачића : [епитафи на споменицима]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-28-1.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.