Балкански ратови
Балканским ратовима се означавају два рата вођена у раздобљу од 1912. до 1913. године. Балкански ратови су били увод у сукоб ширих размера, Први светски рат. (види Узроци Првог светског рата).
Садржај |
[уреди] Први балкански рат
 |
За више информација погледајте чланак Први балкански рат |
Први балкански рат (8. октобар 1912 — 30. мај 1913. године) је вођен између балканских савезника (Бугарска, Србија, Црна Гора и Грчка) и Турске. Османско царство, које је већ 1908. године било уздрмано Младотурском револуцијом, у 1912. је било још више ослабљено и ратом против Италије. Ту слабост Турске користе балканске земље и отпочињу рат против Турске с циљем ослобођења територија Балкана које се налазе под турском власти. Рат је отпочео 8. октобра 1912. када је Црна Гора објавила рат Турској. Српска војска је однела две важне победе у биткама код Куманова и Битоља, чиме је ослобођена читава Македонија.
У мање од два месеца, Турска је изгубила територије на скоро целом подручју европског континента, па је успостављено примирје 4. децембра 1912. године са свим противницима, осим Грчке. Након одбијања испуњавања захтева од стране Турске и државног пуча у јануару 1913. године, рат је настављен, где је Турска изгубила и утврде Једрене, Јањину и Скадар, као и превласт на мору од грчке морнарице, па је 30. маја 1913. године, под посредством Великих сила (Аустроугарска, Немачка, Француска, Велика Британија и Италија) успостављен мир Лондонским мировним уговором, по којем је Турска балканским савезницима предала све своје територије западно од линије Енос – Мидија (обала Егејског мора - обала Црног мора), као и острва у Егејском мору, укључујући и Крит.
Као резултат Првог балканског рата створена је Албанија као независна држава, на чему је инсистирала Аустроугарска, на штету земаља победница, Грчке, Србије и Црне Горе.
[уреди] Други балкански рат
|
За више информација погледајте чланак Други балкански рат |
Незадовољство поделом освојених турских подручја, посебно Македоније, довело је до Другог балканског рата (29. јун – 10. август 1913. године). Једна бугарска војна јединица је 29. јуна 1913. године по наређењу генерала С. Кочева напала српске снаге на реци Брегалници(тзв. Брегалничка битка), а 30. јуна и грчке снаге на подручју Солуна. Грчка војска је под командом Краља Константина поразила Бугаре у бици код Кукуша где су обе стране претрпеле тешке губитке. Иако је бугарска влада покушала да оспори ратне операције против Србије и Грчке, оне су 8. јула 1913. године објавиле рат Бугарској. Убрзо су им се придружиле и Црна Гора и Румунија, као и Турска с жељом да поврати нека подручја која је током Првог балканског рата изгубила.
Због премоћи савезника, Бугарска је убрзо била поражена и принуђена на мир у Букурешту 10. августа 1913. године, по којем је Бугарска морала предати подручја освојена у Првом балканском рату. Велики део територије добила је и Румунија, а Македонија је била подељена између Грчке и Србије.
Балкански ратови су били увод у годину касније Први светски рат. Наиме, од ових мировних уговора, Србија је највише извукла корист и била је најмоћнија држава на Балкану, што је довело до затегнутости између Аустроугарске и Србије. Аустроугарској није одговарала моћ Србије на Балкану, која је важила као руски сателит, у њеним намерама даљњег ширења на исток ка Солуну (Drang nach Osten), а Србији присутност Аустроугарске на Балкану. Тако је убиством цара Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву и нађен повод за почетак Првог светског рата.
[уреди] Последице и значај балканских ратова
- Ослобођење већег дела Балкана од вишевековне турске власти.
- Територијално проширење балканских држава.
- Све чланице балканских ратова су претрпеле велике људске и материјалне губитке.
- Први балкански рат је био ослободилачки, а други свакако освајачки.
| Етничке размене измећу 1912 и 1915 | |||
| Турци | Грци | Бугари | |
| Егејска Македонија | 100.000 | 50.000 | |
| Егејска+Вардарска Македонија | 100.000 | ||
| Тракија | 150.000–160.000 | ||
| Источни део Тракије | 51.000 | ||
| Западни део Тракије | 40.000–50.000 | ||
| Бугарско-Турска граница | 47.000 | 49.000 | |
| Укупно | 190.000–200.000 | 150.000–160.000 | 250.000 |
[уреди] Литература
[уреди] Спољашње везе
- "The Balkan Wars, 1903-1914"
- "The Balkan crises, 1903-1914"
- The Balkan Wars of 1912-13
- Ratni izvještaji Lava Trockog - Balkanski ratovi 1912-1913
- Александар Растовић: Србија у огледалу британске штампе током балканских ратова, Историјски часопис, број 50, 2003. године
- Радио-телевизија Републике Српске: Балкански ратови (излагање историчара Небојше Дамјановића о Балканским ратовима), 8. 2. 2012. ((sr))
