Е-набавка

С Википедије, слободне енциклопедије

Е-набавка представља B2B куповину и продају робе, рада и услуга путем интернета, као и других информационих и мрежних система, као што су електронска размена података и планирање ресурса предузећа.[1]

Упоредо са повећаном употребом е-набавке, јављају се и потребе за стандардизацијом. Тренутно постоји један глобално развијен отворени стандардни оквир изграђен на богатом темељу електронског пословног искуства. Састоји се од пет слојева – размене порука, регистра и спремишта, протокола за сарадњу, основних компоненти и пословних процеса.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Фирма IBM га је први пут користила 2000. године, када је компанија лансирала свој систем и метод управљања допуном[3], који је дизајнирао мексички инжењер комуникација Даниел Делфин,[4] који је тада био директор набавке у IBM-овој највећој производној фабрици, а програмирао Алберто Варио, ИТ програмер.[5]

Систем је дизајниран да реши сложени IBM-ов процес набавке за фабрику у Гвадалахари у Мексику, тада највећој фабрици за производњу персоналних рачунара на свету, са производном вредношћу од 1,6 милијарди долара годишње. Три године након имплементације система, производња фабрике је порасла на 3,6 милијарди долара[6], након чега је компанија користила систем у својим секундарним производним погонима, а касније је продавала лиценце спољним компанијама широм света.[7]

У Европској унији, е-набавке за јавни сектор су први пут уведене директивама 2004/17/EC и 2004/18/EC од 31. марта 2004. Ове директиве, које су накнадно ревидиране 2014. године.[8] [9] Поставиле су оквир за транспарентност и једнаке могућности за јавне набавке укључујући обавезну употребу електронске комуникације за објављивање, стандардизацију процеса набавки, електронске процедуре за подношење тендера, поступање са приговорима итд. за све јавне набавке извршене у ЕУ изнад одређених прагова.

Е-информисање[уреди | уреди извор]

Е-информисање је процес који претходи куповини. То је процес прикупљања и дистрибуције информација о куповини од интерних и екстерних страна,као и ка интерним и екстерним странама, уз помоћ интернет технологије.  Дељење информација се односи на обим до којег се критичне и заштићене информације саопштавају нечијем партнеру у ланцу снабдевања. Ефикасност и високе перформансе ланца снабдевања. У размени информација, такође се узима у обзир квалитет информација. То укључује тачност, правовременост, адекватност и кредибилитет размењених информација.[10]

Е-тендер[уреди | уреди извор]

Електронски тендер је процес за слање и примање понуда електронским путем. Уместо да убацујемо документе у коверту и постављамо их, акценат је на безбедном размењивању преко интернета.

Е-аукција[уреди | уреди извор]

Е-аукција је процес спровођења аукције за продају имовине, природних ресурса или других добара путем онлајн конкурентног лицитирања. У поређењу са физичком аукцијом, електронска аукција обезбеђује потпуну транспарентност и омогућава учешће већег броја страна.[11]

Управљање каталогом[уреди | уреди извор]

Управљање каталогом је стратешки процес који почиње када добављачи електронски објављују свој портфолио производа и производи се стављају на располагање купцима како би набавили робу и услуге електронским путем, а појављује се док управља каталогом производа како би се осигурао квалитет података о производима преко продајних канала.[12]

Е-куповина[уреди | уреди извор]

За разлику од е-тендера, е-набавка се користи у набавци добара и услуга мале вредности и великог обима. Он поједностављује процес куповине робе и услуга. За ову врсту набавке, каталози су једна од кључних компоненти која се често јавља. Кључне компоненте овог система су често сложене и стога је често потребан развој система. Процес почиње од објављивања артикала на мрежи од стране добављача, и наставља се до електронског одабира, наручивања, пријема и завршава се плаћањем од стране наручиоца.[13]

Е-фактурисање[уреди | уреди извор]

Е-фактурисање подразумева метод којим се фактура електронски представља купцу за плаћање. У већим предузећима, одељења за обавезе према добављачима су одговорна за одобравање, обраду и плаћање рачуна[14].

Е-управљање уговорима[уреди | уреди извор]

Овај тип управљања се састоји од управљања потраживањима, исплатама, мирењу уговора, варијацијама уговора, хартијама од вредности извршења и активностима ревизије и контроле, а за разлику од свог класичног облика, е-управљање уговорима је његово електронско унапређење.[13]

Предности и недостаци[уреди | уреди извор]

Предности[уреди | уреди извор]

Имплементација система е-набавке је корисна свим нивоима организације. Системи е-набавке нуде побољшану видљивост и контролу потрошње и помажу финансијским службеницима да упореде куповине са налозима за куповину и рачунима.[15] Систем е-набавке такође управља тендерима преко веб сајта.

У случају државних набавки, користи могу бити ефикасност, транспарентност, правичност и подстицање локалног пословања. Пошто е-набавка повећава конкуренцију, смањује трошкове трансакције и има потенцијал да минимизира време и грешке у процесу лицитирања, постиже се ефикасност. Због лакше доступности и отворености интернета, више људи може доћи до ажурнијих информација, што повећава транспарентност. Неутралност према локацији и времену осигурава једнакост и правичност.[16]

Недостаци[уреди | уреди извор]

Пошто продавац добија више информација о купцу него у случају нормалне структуре управљања ланцем снабдевања, главни недостатак е-набавке може бити подстицај продавца да искористи купца.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ EUROPEAN BANK FOR RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT. Are you ready for eProcurement?: Guide to Electronic Procurement Reform. 2015.
  2. ^ United Nations, Asian Development Bank, & Korea (South). (2006). E-procurement. [Bangkok]: United Nations Publications. pp. 22-23.
  3. ^ [1], "Replenishment management system and method", issued 2000-11-14 
  4. ^ „Daniel Arturo Delfin Farias Inventions, Patents and Patent Applications - Justia Patents Search”. patents.justia.com. Приступљено 2021-08-26. 
  5. ^ „Replenishment management system and method”. Daniel Arturo Delfin Farias, Ruben Alberto Wario Romo, International Business Machines Corp. 2000-11-14. 
  6. ^ „Expansión Magazine. Compras Inteligentes.”. 20. 9. 2011. 
  7. ^ Otundo Richard, Martin (2021-06-19). „Automating Procurement (E-Procurement) and Its Benefits during the COVID-19 Pandemic” (на језику: енглески). Rochester, NY. S2CID 235693856. SSRN 3870248 Слободан приступ. doi:10.2139/ssrn.3870248. 
  8. ^ EUR-Lex, Directive 2014/24/EU of the European Parliament and of the Council of 26 February 2014 on public procurement and repealing Directive 2004/18/EC, accessed 17 March 2019
  9. ^ EUR-Lex, Directive 2014/25/EU of the European Parliament and of the Council of 26 February 2014 on procurement by entities operating in the water, energy, transport and postal services sectors and repealing Directive 2004/17/EC, accessed 17 March 2019
  10. ^ Li, Suhong; Rao, S. Subba; Ragu-Nathan, T.S.; Ragu-Nathan, Bhanu (септембар 2005). „Development and validation of a measurement instrument for studying supply chain management practices”. Journal of Operations Management. 23 (6): 618—641. doi:10.1016/j.jom.2005.01.002. 
  11. ^ BHAGAT, Rasheeda. All you wanted to know about: e-Auctions. Business Line. 2014 [cit. 2019-04-22]. Retrieved from: https://www.thehindubusinessline.com/opinion/columns/All-you-wanted-to-know-about-e-Auctions/article20913564.ece
  12. ^ CATALOGUE MANAGEMENT. KB manage . 2018 [cit. 2019-04-22]. Retrieved from: https://www.kbmanage.com/concept/catalogue-management
  13. ^ а б United Nations, Asian Development Bank, & Korea (South). (2006). E-procurement. [Bangkok]: United Nations Publications. p. 14.
  14. ^ Accounting Tools. (2013). Accounts Payable Controls. Retrieved from accountingtools: http://www.accountingtools.com/accounts-payable-controls Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јун 2013)
  15. ^ „"What is e procurement?"”. Архивирано из оригинала 21. 03. 2019. г. Приступљено 03. 01. 2024. 
  16. ^ United Nations, Asian Development Bank, & Korea (South). (2006). E-procurement. [Bangkok]: United Nations Publications. pp. 6-7.
  17. ^ Chen, I. J.; Paulraj, A. (јануар 2004). „Understanding supply chain management: critical research and a theoretical framework”. International Journal of Production Research. 42 (1): 131—163. S2CID 11562474. doi:10.1080/00207540310001602865. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Е-набавка&oldid=27499888”