Мексико

Из Википедије, слободне енциклопедије

За главни град, који носи исто име, погледајте Мексико (град).

Сједињене Мексичке Државе (шп. Estados Unidos Mexicanos) је држава која граничи на северу са САД, на југоистоку са Гватемалом и Белизеом, на западу са Тихим океаном, а на истоку са Мексичким заливом и Карипским морем.


Застава	Грб

крилатица: нема

Химна
Mexicanos, al grito de guerra

Главни град

Мексико (град)

Службени језик шпански и 62 индијанска језика

- Председник Фелипе Калдерон

Независност: Од Шпаније
16. септембар 1810.

Површина

- Укупно 1.972.550 km² (13.)

- Вода (%) 2,5

Становништво

- 2006. 108.700.000 (11.)

- Густина 54/km²

Валута Пезос (MXN)

Временска зона UTC -8 до -6

Интернет домен .mx

Позивни број +52

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Мексика

Давну прошлост Мексика обележиле су бројне цивилизације. Први становници су били ловци из Азије, који су овамо дошли у време ледених доба.

Најважније културе на територији Мексика биле су:

Олмеци (врхунац имали око 1200. п.н.е, до 500. п. н. е.)
цивилизација Теотиуакана (године 400.-500. нове ере)
Запотеци (200.-700. нове ере)
Маје (200.-900. нове ере)
Толтеци (1000.-1200. нове ере)
Астеци (1200.-1500. нове ере)

Чичен Ица

Године 1519. Ернан Кортес започиње освајање Мексика. Од 1521. године астечка држава је покорена и започиње колонијално раздобље Мексика, који је део Нове Шпаније. Домороци су претворени у робове и кметове. Мексиком су владали шпански поткраљеви, а највећу су моћ имали црква и крупни велепоседници. Када је Шпанија у 18. веку почела губити светску моћ у корист Велике Британије поступно јача покрет за независност од Шпаније. Независност је проглашена 1810. године, али је шпанска власт укинута након дугог ратовања тек 1821. Агустин де Итурбиде се прогласио царем Мексика као Аугустин I, али је већ 1823. морао абдицирати. Након стицања независности, Мексико је поступно губио делове територија. Тексас је 1836. прогласио независност, коју је Мексико признао након ратног пораза. Након Америчко-мексичког рата 1846—-1848, Мексико је остао без северног дијела Калифорније и Новог Мексика. французи су 1863. заузели главни град Мексико и прогласили Максимилијана за цара Мексика уз подршку локалних велепоседника. Уследио је герилски рат против њих. Французи су се 1866. морали повући због притиска САД. Порфирио Диаз је владао 1877—-1911, уз мали прекид, што је довело до новог осиромашења сељака и повећања броја беземљаша. Вођа мексичког сељачког покрета за аграрну реформу у Мексичкој револуцији (1910—1917) био је Емилијано Запата.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Мексика

Карта Мексика

Мексико је држава која се налази у јужном делу Северне Америке, између САД на северу, Мексичког залива на истоку, Белизеа и Гватемале на југу и југоистоку и Тихог океана на западу и југозападу.

Мексико је део Северноамеричког континента, док се његов јужни део сматра делом средњоамеричке превлаке. Мексико има површину од 1.972.540 km², од чега је 1.923.046 km² копно, а 49.176 km² под водом. Дужина морских обала је 12.540 km, од чега је 8.200 km на Пацифику, а 3.200 km на атлантској обали.

Највећи део Мексика је висораван оивичена високим планинама Западне, Источне и Јужне Сијера Мадре. Северни део Мексика је уједно и најшири део територије Мексика. Ту се пружају планински ланци Западна Сијера Мадре и Источна Сијера Мадре, који између себе затварају средишњу висораван Месету. Ту се још налазе и вулкани Невадо де Толука (4.578 m), Попокатепетл (5.452 m), Оризаба (5.700 m) и др. У јужном делу Мексика налази се долина реке Балсас коју са југа затвара горје Јужна Сијера Мадре и горје Чиапас. Мексику припадају два полуострва: Јукатан на истоку и Калифорнија на западу. Највеће реке у Мексику су Сантјаго и Балсас. У средишњој завали налази се неколико језера: Чапала, Куицео и друга.

Највећи градови Мексика су Град Мексико са својим сателитом Екатепек де Морелос, Гвадалахара, Пуебла, Сјудад Хуарез, Тихуана, Монтереј и Леон.

Види још: Списак градова у Мексику

[уреди] Клима

Мексико је климатски разнолика земља. Климатски се дели на три висинска појаса. Најнижи tierra caliente (врућа земља) обухвата тропске равнице у источном приморју са високом температуром и великом количином падавина. Изнад тог врућег појаса налази се tierra templada (умерена земља) са умереном климом која је повољна за живот и рад човека. Изнад 2.000 m је tierra fria (хладна земља) где су годишња доба, а нарочито лето и зима, изразита. Унутрашње завале и равнице имају карактеристичну континенталну климу са топлим летима и хладним зимама. На југоистоку земље су тропске области са 8–10 влажних месеци годишње. У области повратника, клима је сушна целе године, док је у области полуострва Калифорније клима медитеранска.

[уреди] Становништво

Мексико има 97.483.412 становника, по последњем званично спроведеном попису становништва (2000. године), који је спровео мексички Национални институт за статистику, географију и информатику, са следећим етничким саставом: 60% Местика, 30% Индијанци (највише народи Маја и Нава), 9% Европљани и 1% остали, највише Африканци. ^[1] (Број становника у десној табели је тренутна естимација).

Око 5,8 % становништва говори изворне индијанске језике. Мање од 1 % становништва не говори шпански. Најзаступљенији индијански језици су наватл (око 1,6 милиона говорника) и мајатан (око 900.000). Од године 2003, држава признаје 62 локална језика.

Година	Становништво
1805.	5.700.000
1842.	7.000.000
1880.	9.600.000
1895.	12.632.000
1900.	13.607.000
1910.	15.160.000
1921.	14.335.000
1930.	16.553.000
1940.	19.654.000
1948.	24.461.000

Година	Становништво
1950.	26.282.000
1955.	30.557.000
1960.	34.994.000
1965.	41.284.000
1970.	50.695.000
1975.	60.145.000
1990.	81.250.000
1996.	93.182.000
2000.	100.350.000
2006.	~108.700.000

[уреди] Савезне државе

Мексико се састоји из 31 савезне државе (Estados Libre y Soberano), којима владају гувернери, и једног савезног дистрикта (Distrito Federal), у коме се налази главни град. Државе су:


Агваскалијентес (Aguascalientes) Доња Калифорнија (Baja California) Јужна Доња Калифорнија (Baja California Sur) Кампече (Campeche) Чиапас (Chiapas) Чивава (Chihuahua) Коауила (Coahuila) Колима (Colima)	Дуранго (Durango) Гванахуато (Guanajuato) Гереро (Guerrero) Идалго (Hidalgo) Халиско (Jalisco) Мексико (савезна држава) (México) Мичоакан (Michoacán) Морелос (Morelos)	Најарит (Nayarit) Нови Леон (Nuevo León) Оахака (Oaxaca) Пуебла (Puebla) Керетаро (Querétaro) Кинтана Ро (Quintana Roo) Сан Луис Потоси (San Luis Potosí) Синалоа (Sinaloa)	Сонора (Sonora) Табаско (Tabasco) Тамаулипас (Tamaulipas) Тласкала (Tlaxcala) Веракруз (Veracruz) Јукатан (Yucatán) Закатекас (Zacatecas)

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Мексика

Санта Фе, пословни центар главног града

Мексико се налази у групи средње развијених земаља, а у сиромашној Латинској Америци убраја се у њен најразвијенији део. Главне привредне делатности су: метална индустрија, рударство, металургија обојених метала, пољопривреда и туризам. Захваљујући обиљу вулканских излива Мексико је богат рудама обојених метала-по производњи цинка, сребра, олова и живе спада у групу првих земаља света. У погледу услова за пољопривреду, природа није била издашна према Мексику. Око 1/3 укупне површине чине пустиње, полупустиње и кршевити планински предели, а обрадива површина заузима само 13% укупне површине. Веће су површине под пашњацима и шумама. Обрадива површина шири се вештачким наводњавањима. Основу исхране становништва чине кукуруз и пасуљ, а и у главне производе спадају: пшеница, памук, кафа, шећерна трска, наранџе, банане и ананас. По приходима од иностраног туризма, који углавном потиче од туриста из САД-а, Мексико се налази међу првим земљама света. Мексико извози: руде, обојене метале, нафту, памук, воће, шећер, дуван и месо, а увози пшеницу и разне индустријске производе. Спољнотрговинска размена обавља се највећим делом са САД-ом.

[уреди] Спорт

Национални спорт Мексика је чарерија (charrería), једна варијанта родеа.

Стадион Астека у граду Мексику за време фудбалске утакмице

Најпопуларнији спорт у земљи је фудбал. Систем фудбалских такмичења је такав да сезону дели на два првенства: апертуру и класуру. Овакав систем такмичења је чест у целој Латинској Америци. Најуспешнији тимови у историји мексичког фудбала су: Депортиво Гвадалахара (Club Deportivo Guadalajara, 11 титула), ФК Америка (Club América, 10 титула), Толука (Toluca) и Круз Азул (Cruz Azul) са по 8 титула.