Жабе

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Жаба)

Жабе
Временски распон: тријас - данас
Разне врсте жаба.
Зелена жаба (Rana esculenta)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Amphibia
Кладус: Salientia
Ред: Anura
Merrem, 1820
Подредови

Archaeobatrachia
Mesobatrachia
Neobatrachia

ареал распрострањења реда

Жабе, безрепци или безрепи водоземци[1] (лат. Anura) су ред водоземаца, а разликују се од других водоземаца по томе што немају реп. Тело им је такође другачије (округло, глава напред).[2]

Задње ноге су им знатно дуже од предњих, на којим се налази 4 или 5 прстију, између прстију се налазе тзв. пловне кожице које омогућавају кретање у води. Задње ноге су прилагођене за тзв. катапултарни скок. Највећи број жаба полаже хиљаде јаја у води, где ларве зване пуноглавци заврше ларвени период и метаморфозу.[3] Хране се мушицама, комарцима итд. Такође постоје отровне жабе које су „обојене“ живим бојама. Отров може усмртити мањег грабљивца ако је поједе, а неке жабе садрже толико отрова да чак могу усмртити човека. Индијанци се служе њиховим отровом за копља и стрелице.[4]

Жлезде[уреди | уреди извор]

Жлезде у кожи жабе налазе се у епидермалном слоју који се зове усмина[5]. Усмина је испуњена везивним ткивом, а у њој се налазе пигментне ћелије (хроматофори), мишићна влакна и жлезде. Две врсте жлезда се налазе код правих жаба, а то су слузне (мукозне) и ледене жлезде[6]. Хроматофори садрже пигментна зрнца различитих боја: жуте, црвене, смеђе[7].

Дисање[уреди | уреди извор]

Одрасле јединке немају унутрашње ни спољашње шкрге. Оне се налазе искључиво у постембрионалном развоју, у стадијуму пуноглавца, на спољној страни животиње, као привесци, а служе као снабдевање крви кисеоником. Одрасле жабе дишу преко коже, јер су им плућа слабо развијена.[8]

Систематика[уреди | уреди извор]

Фамилије[уреди | уреди извор]

Подфамилије[уреди | уреди извор]

Родови[уреди | уреди извор]

Врсте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог II Заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције и на Додатку B Уредбе Комисије (ЕЗ) број 750/2013 од 29. јула 2013. године која допуњује Уредбу Савета (ЕЗ) број 338/97 о заштити врста дивље фауне и флоре регулисањем њихове трговине”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ „Жабе”. alas.matf.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 21. 04. 2021. г. Приступљено 2020-01-07. 
  3. ^ „METAMORFOZA ZABE”. www.znanje.org. Приступљено 17. 2. 2020. 
  4. ^ „Otrovne žabe”. kresimirvarga.from.hr (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 17. 02. 2020. г. Приступљено 17. 2. 2020. 
  5. ^ „O žabama - Žabe”. sites.google.com. Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 17. 2. 2020. 
  6. ^ „LES GRENOUILLES” (PDF). Cpi (на језику: француски). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 05. 2021. г. Приступљено 17. 2. 2020. 
  7. ^ „Grenouilles”. tecfa.unige.ch (на језику: француски). Приступљено 17. 2. 2020. 
  8. ^ „Frog Body Parts and Functions” (PDF). chatam (на језику: енглески). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 09. 2020. г. Приступљено 17. 2. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]