Жаба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Жаба (вишезначна одредница).
Жабе
Историја групе: тријас - данас
Зелена жаба, Rana esculenta
Зелена жаба, Rana esculenta
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Amphibia
ред: Anura
Merrem, 1820
ареал распрострањења реда
ареал распрострањења реда
подредови

Archaeobatrachia
Mesobatrachia
Neobatrachia

Екологија таксона

Жабе или безрепци припадају водоземцима, а разликују се од других водоземаца по томе што немају реп. Тело им је такође другачије (округло, глава напред).

Задње ноге су им знатно дуже од предњих, на којим се налази 4 или 5 прстију, између прстију се налазе тзв. пловне кожице које омогућавају кретање у води. Задње ноге су прилагођене за тзв. катапултарни скок. Највећи број жаба полаже хиљаде јаја у води, где ларве зване пуноглавци заврше ларвени период и метаморфозу. Хране се мушицама, комарцима итд. Такође постоје отровне жабе које су „обојене“ живим бојама. Отров може усмртити мањег грабежљивца ако је поједе, а неке жабе садрже толико отрова да чак могу усмртити човека. Индијанци се служе њиховим отровом за копља и стрелице.

Жлезде[уреди]

Жлезде у кожи жабе налазе се у епидермалоном слоју који се зове усмина[тражи се извор од 09. 2009.]. Усмина је испуњена везивним ткивом, а у њој се налазе пигментне ћелије (хроматофори), мишићна влакна и жлезде. Две врсте жлезда се налазе код правих жаба, а то су слузне (мукозне) и ледене жлезде[тражи се извор од 09. 2009.]. Хроматофори садрже пигментна зрнца различитих боја: жуте, црвене, смеђе[тражи се извор од 09. 2009.].

Дисање[уреди]

Одрасле јединке немају унутрашње ни спољашње шкрге. Оне се налазе искључиво у постембрионалном развоју, у стадијуму пуноглавца, на спољној страни животиње, као привесци, а служе као снабдевање крви кисеоником. Одрасле жабе дишу преко коже, јер су им плућа слабо развијена.

Врсте жаба[уреди]

Спољашње везе[уреди]