Жабе
-
- За друго значење, погледајте чланак Жабе (вишезначна одредница).
| Жабе Историја групе: тријас - данас |
||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Зелена жаба, Rana esculenta
|
||||||||
| Систематика | ||||||||
|
||||||||
 ареал распрострањења реда
|
||||||||
| подредови | ||||||||
| Екологија таксона | ||||||||
Жабе или безрепци припадају водоземцима, а разликују се од других водоземаца по томе што немају реп. Тело им је такође другачије (округло, глава напред).
Задње ноге су им знатно дуже од предњих, на којим се налази 4 или 5 прстију, између прстију се налазе тзв. пловне кожице које омогућавају кретање у води. Задње ноге су прилагођене за тзв. катапултарни скок. Највећи број жаба полаже хиљаде јаја у води, где ларве зване пуноглавци заврше ларвени период и метаморфозу. Хране се мушицама, комарцима итд. Такође постоје отровне жабе које су "обојене" живим бојама. Отров може усмртити мањег грабежљивца ако је поједе, а неке жабе садрже толико отрова да чак могу усмртити човека. Индијанци се служе њиховим отровом за копља и стрелице.
Садржај |
[уреди] Жлезде
Жлезде у кожи жабе налазе се у епидермалоном слоју који се зове усмина[тражи се извор од 09. 2009.]. Усмина је испуњена везивним ткивом, а у њој се налазе пигментне ћелије (хроматофори), мишићна влакна и жлезде. Две врсте жлезда се налазе код правих жаба, а то су слузне (мукозне) и ледене жлезде[тражи се извор од 09. 2009.]. Хроматофори садрже пигментна зрнца различитих боја: жуте, црвене, смеђе[тражи се извор од 09. 2009.].
[уреди] Дисање
Одрасле јединке немају унутрашње ни спољашње шкрге. Оне се налазе искључиво у постембрионалном развоју, у стадијуму пуноглавца, на спољној страни животиње, као привесци, а служе као снабдевање крви кисеоником. Одрасле жабе дишу преко коже, јер су им плућа слабо развијена.
[уреди] Врсте жаба
[уреди] Спољашње везе
