Здравствена заштита

Из Википедије, слободне енциклопедије
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Здравствена заштита је скуп мера превенције, лечења и вођења болести и повреда, коју спроводе лекарски, сестрински и други професионалци. Она обухвата спровођење мера за очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију.[1]

Како је свакодневни живот човека у савременом друштву тесно повезан са многим ванредним (непредвидивим) догађајима, који могу угрозити здравље, живот и функционисање појединаца, њихових породица и читавих заједница, у организованим друштвима, такве ситуације се начелно решавају организованим мерама здравствена заштита, која је у заједници, заснована на солидарности и узајамној помоћи свих њених чланова.

Појмови[уреди]

Здравствена заштита[уреди]

Здравствена заштита је целокупност мера политичког, економског, правног, социјално-културног, научног, социјално-медицинског и хигијенско-противепидемијског облика, усмерених на очување и унапређење социјалног, физичког и психичког здравља сваког појединца и друштва у целини, у циљу остварења дуговечности и потребног квалитета живота, као и обезбеђење адекватне медицинске помоћи у случају потребе.

Здравствена заштита заснована на доказима[уреди]

Здравствена заштита заснована на доказима је коришћење најбољих доказа који су нам на располагању за доношење одлука о здрављу и здравственој заштити целокупне популације или група пацијената.[2]

Мере здравствене заштите[уреди]

Мере здравствене заштите су стандардни медицински поступци које се спроводе у здравственој заштити су стандардни медицински и други поступци за идентификацију (дијагнозу) здравственог стања (здравствених потреба) и за здравствене интервенције (модификацију тока болести и здравственог процеса).

Здравствена делатност[уреди]

Здравствена делатност је активност којом се обезбеђује здравствена заштита грађана, а обухвата спровођење мера и активности здравствене заштите које се, у складу са здравственом доктрином и уз употребу савремене здравствених технологија, користе за очување и унапређење здравља људи, а коју обавља здравствена служба.[3]

Квалитет здравствене заштите[уреди]

Квалитетна здравствена заштита је она која омогућава организацију ресурса на најделотворнији начин, како би се задовољиле здравствене потребе корисника за превенцијом и лечењем, на безбедан начин, без непотребних губитака и на високом нивоу њихових захтева.

Здравствена служба и установе[уреди]

Здравствену службу чине здравствене установе и други облици здравствене службе, као што је приватна медицинска пракса, који се у негој заједници оснивају ради спровођења и обезбеђивања здравствене заштите.

Права и обавезе грађана у здравственој заштити[уреди]

Грађани имају право на
  • здравствену заштиту
  • могућност остваривања највишег могућег нивоа здравља
Грађани су дужни
  • да воде бригу о сопствену здрављу и здрављу своје деце
  • да пруже прву помоћ у складу са својим знањем и могућностима
  • да учествују у здравствено-превентивним делатностима
  • да не угрожавати здравље других особа

Начела здравствене заштите[уреди]

Правичност здравствене заштите[уреди]

Начело правичности, приликом пружања здравствене заштите, заснива се на забрани било каквог облика дискриминације по било ком основу; полу, раси, националној припадности, старости, социјалном пореклу, вероисповести, политичком или другог убеђења, имовном стању, језика и култури, врсти болести, психичкогм или телесном инвалидитету.

Приступачност здравствене заштите[уреди]

Приступачности здравствене заштите заснива се на начелу обезбеђивања одговарајуће здравствене заштите, која је културно прихватљива а физички, географски и економски доступна, посебно здравствена заштита на примарном нивоу.

Непрекидност здравствене заштите[уреди]

Начело непрекидности здравствене заштите остварује се укупном организацијом система здравствене заштите која мора бити усклађена по нивоима и функционално повезана, од примарног преко секундарног до терцијарног нивоа здравствене заштите и која пружа непрекидну здравствену заштиту становништву у сваком животном добу.

Свеобухватност здравствене заштите[уреди]

Начело свеобухватности здравствене заштите остварује се укључивањем свих грађана у систем здравствене заштите, уз примену обједињених мера и поступака заштите које обухватају промоцију здравља, превенцију болести на свим нивоима, рану дијагнозу, лечење и рехабилитацију.

Ефикасности здравствене заштите[уреди]

Начело ефикасности здравствене заштите реализује се остваривањем најбољих могућих резултата у односу на расположива финансијска средства, односно остваривањем највишег нивоа здравствене заштите уз најнижи утрошак новчаних средстава.

Стално унапређење квалитета здравствене заштите[уреди]

Начело сталног унапређења квалитета здравствене заштите остварује се мерама и активностима којима се у складу са савременим достигнућима медицинске науке и праксе повећавају могућности повољног исхода и смањивања ризика и других нежељених последица по здравље и здравствено стање појединца и заједнице у целини.

Облици здравствене заштите[уреди]

Амбулантно лечење
Специјалистичка здравствена заштита
Болничко лечење
Конзилијарна здравствена заштита

Нивои здравствене заштите[уреди]

У Републици Србији се здравствена заштита најчешће дефинише у пет нивоа мера и активности;

  • Мере усмерене на унапређење и очување здравља
  • Мера спречавање и сузбијање обољења
  • Рано откривање болести
  • Благовремено лечење
  • Рехабилитација

У англосаксонској литератури, здравствена заштита се обично дефинише у три нивоа превенције према познатој подели Левела и Кларка:

  • Први ниво или примарна превенција, обухвата период пре настанка обољења и означава унапређење и очување здравља и спречавање и сузбијање обољења
  • Други ниво или секундарна превенција односи се на рано откривање и благовремено лечење обољења.
  • Трећи ниво или терцијарна превенција односи се на рехабилитацију.
Разлика у броју нивоа није битна, и у оба случаја здравствена заштита је у суштини дефинисана на исти начин. Сваки од наведених нивоа здравствене заштите подразумева читав низ мера и активности које доприносе постизању циљева који су постављени.

Примарни ниво здравствене заштите[уреди]

Примарна здравствена заштита остварује се у домовима здравља

Здравствена заштита на примарном нивоу обухвата:

  • Делатност породичне медицине,
  • Делатност здравствене заштите деце,
  • Делатност поливалентних патронажних сестара у заједници,
  • Хигијенско-епидемиолошку заштиту,
  • Хитну медицинску помоћ,
  • Заштиту репродуктивног здравља жена,
  • Здравствену заштиту код неспецифичних и специфичних плућних болести,
  • Физикалну и менталну рехабилитацију у заједници,
  • Специфичну здравствену заштиту радника, као дела медицине рада, ако је уговорена са послодавцем,
  • Зубоздравствене заштиту,
  • Лабораторијску и радиолошку дијагностику примарног нивоа,
  • Апотекарску делатност.

Здравствена заштита на примарном нивоу, поред наведених активности, обухвата и:

  • Праћење здравственог стања становника и провођење мера за заштиту и унапређење здравља становника,
  • Превенцију, лечење и рехабилитацију болести и повреда,
  • Рано откривање и сузбијање фактора ризика масовних незаразних болести,
  • Специфичну превентивну здравствену заштиту младих, нарочито у основним, средњим школама и високим школама
  • Имунизацију против заразних болести,
  • Лечење и рехабилитацију у кући болесника,
  • Палијативн нега.

На примарном нивоу здравствене заштите може се организовати и спроводити наставна и научно-истраживачка делатност. Настава из области породичне медицине може се организовати и спроводити у центрима за едукацију из породичне медицине који су наставна база факултета здравственог смера.

Секундарни ниво здравствене заштите[уреди]

Клиничко-болнички центри су главни носиоци примарне и терцијарне здравствене заштите

На секундарном нивоу здравствене заштите обухвата:

Специјалистичко-консултативна делатност

Специјалистичко-консултативна делатност у начелу се организује у болницама, по територијалном принципу, са циљем да се грађаним обезбеди доступности здравствене заштите, специјалистичко-консултативног нивоа из; опште интерне медицине, опште хирургије, неурологије, оториноларингологије, офталмологије, ортопедије, дерматологије и радиолошка дијагностика примарног нивоао.

Болничка здравствена делатност

Болничка здравствена делатност обухвата

  • дијагностику, лечење и медицинску рехабилитацију,
  • здравствену негу, боравак и исхрану пацијената у болницама.

У оквиру секундарног нивоа здравствене заштите могу се организовати и спроводити наставна и научно-истраживачка делатност.

Терцијерни ниво здравствене заштите[уреди]

Терцијарни ниво здравствене заштите је најсложенији облика здравствене заштите из области:

  • специјалистичко-консултативних делатности,
  • болничке здравствене делатности.

Здравствену делатност на терцијарном нивоу грађани реализују у здравствене установе које испуњавају услове у погледу простора, опреме, кадра и примењених технологија за обављање најсложенијих облика здравствене заштите.

Извори[уреди]

  1. Закон о здравственој заштити Р. Србије ("Сл.гласник РС", бр. 107/2005, 72/2009 - др закон, 88/2010, 99/2010, 57/2011 и 119/2012) [1]
  2. Centre for Evidence-Based Medicine, NHS Research and Development, Oxford, 1997
  3. Gray MJA. Evidence-Based Healthcare: How to Make Health Policy and Management Decisions, Churchill Livingstone, 1997

Спољашње везе[уреди]