Зулфикар (тенк)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зулфикар

Zulfiqar Tank - Side View.JPG

Основне карактеристике
Намена главни борбени тенк
Брзина на путу 70 km/h
Димензије и маса
Опрема
Главно наоружање 125 mm глаткоцијевни топ
Споредно наоружање 7,62 mm и 12,7 mm митраљез
Оклоп Вишеслојни (сендвич) оклоп mm
Мотор дизел-мотор
Снага (КС) 780 КС
Посада
Посада 4 - 3 (командир, нишанџија, пуњач, возач)

Зулфикар је главни ирански борбени тенк. Име је добио по легендарном мачу. Први прототипови су израђени и тестирани током 1993. године. Предсеријска производња првих 6 модела почела је 1997. године. Заснован је на комбинацији технологије руског тенка Т-72 и америчких тенкова М48 и М60.

Карактеристике[уреди]

О овом тенку се зна врло мало. Зулфикар је наоружан 125 mm глаткоцијевним топом, који има сличне карактеристике као топ на руском Т-72; чак се и вјерује да има уграђени аутоматски пуњач. Подвозје и осовина тенка направљени су на основу тенкова М48 и М60. Систем управљања паљбом (СУП) је словеначки ЕФЦС-3, а исти такав постављен је на Сафиру-74. Овај СУП има могућност да гађа покретне циљеве из покрета. Оклоп је вишеслојни и могућа је надоградња са експлозивно-реактивним оклопом (ЕРО). За покретање користи дизел-мотор снаге 780 коњских снага и постиже највећу брзину од 70 км/ч.

Корисници[уреди]

  • Иран Иран - око 100.[1]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]