Зулфикар (тенк)
| Зулфикар | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Намена | главни борбени тенк |
| Брзина на путу | 70 km/h |
| Димензије и маса | |
| Опрема | |
| Главно наоружање | 125 mm глаткоцијевни топ |
| Споредно наоружање | 7,62 mm и 12,7 mm митраљез |
| Оклоп | Вишеслојни (сендвич) оклоп mm |
| Мотор | дизел-мотор |
| Снага (КС) | 780 КС |
| Посада | |
| Посада | 4 - 3 (командир, нишанџија, пуњач, возач) |
Зулфикар је главни ирански борбени тенк. Име је добио по легендарном мачу. Први прототипови су израђени и тестирани током 1993. године. Предсеријска производња првих 6 модела почела је 1997. године. Заснован је на комбинацији технологије руског тенка Т-72 и америчких тенкова М48 и М60.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
О овом тенку се зна врло мало. Зулфикар је наоружан 125 mm глаткоцијевним топом, који има сличне карактеристике као топ на руском Т-72; чак се и вјерује да има уграђени аутоматски пуњач. Подвозје и осовина тенка направљени су на основу тенкова М48 и М60. Систем управљања паљбом (СУП) је словеначки ЕФЦС-3, а исти такав постављен је на Сафиру-74. Овај СУП има могућност да гађа покретне циљеве из покрета. Оклоп је вишеслојни и могућа је надоградња са експлозивно-реактивним оклопом (ЕРО). За покретање користи дизел-мотор снаге 780 коњских снага и постиже највећу брзину од 70 км/ч.
Корисници[уреди | уреди извор]
Иран - око 100.[1]
