Словенија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 46° 9' СГ Ш, 15° 3' ИГД

Република Словенија
Republika Slovenija
Застава Словеније Грб Словеније
Застава Грб
Химна
Zdravljica
Положај Словеније
Главни град Љубљана
46°03′N 14°30′E
Службени језик словеначки, италијански¹ и мађарски¹
Облик државе Парламентарна република
 — Председник Борут Пахор
 — Премијер Миро Церар
Независност Од Југославије 
 — Проглашена 25. јун 1991
 — Призната 1992
Приступ у ЕУ 1. мај 2004.
Површина  
 — укупно 20.273 km² (153.)
 — вода (%) 0,7
Становништво  
 — 2014. 2.060.802[1] (145)
 — 2002. 1.964.036
 — густина 101/km² (106)
БДП (ПКМ) 2010 приближно
 — укупно $56,314 милијарди (81)
 — по глави становника $28.030 (32)
ИХР (2010) 0,828 (27) — веома висок
Валута Евро² (EUR)
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .si
Позивни број +386
1У општинама са припадницима италијанских и мађарских мањина

2Словеначки толар замењен за Евро 1. јануара 2007.

Словенија, или званично Република Словенија (сл. Republika Slovenija, Republika-slovenija.ogg слушај ) је приморска и подалпска држава на југу средње Европе[2], која се на западу граничи са Италијом, на северу с Аустријом, на североистоку с Мађарском, на истоку и југу с Хрватском, а на југозападу, у Пиранском заливу, има излаз на Јадранско море.

У различитим периодима историје Словеније, држава је била део Римског царства, Карантаније (само модерни део северне Словеније), Светог римског царства, Аусто-Угарске, Државе Словенаца, Хрвата и Срба, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1929. преименована у Краљевина Југославија) између два светска рата, и СФР Југославије од 1945. до стицања независности 1991. године.

Словенија је чланица Уједињених нација, Европске уније и НАТО савеза.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Словеније

Положај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Геологија и рељеф[уреди]

Поглед на Пиран

Четири главна европска географска региона се налазе у Словенији: Алпи, Динариди, Панонска низија и Средоземље [3]. Највиша тачка Словеније је Триглав (2.864 m;)[4]; просечна надморска висина државе изнад нивоа мора је 557 метара. Око једне половине државе 11,691 km²) је прекривено шумом; ово чини Словенију трећом најпошумљенијом државом у Европи, одмах иза Финске и Шведске. Пашњаци покривају 5.593 km² државе, а ливаде и башче 2.471 km². Такође, постоји још 363 km² воћњака, и 216 km² винограда.

Клима[уреди]

Клима Словеније је медитеранска на обали, алпска на планинама, континентална са благим летима и хладним зимама на висоравнима и долинама на истоку. Просечне темературе су од -2°C у јануару до 21 °C у јулу. Просечне падавине су 1.000 милиметара на обали, до чак 3.500 милиметара на Алпима, 800 милиметара на југоистоку и 1.400 милиметара у средишњој Словенији.

Геометријски центар гравитације Словеније је лоциран на координатама 46°07'11,8" СГД and 14°48'55,2" ИГШ и лежи у Сподња Сливна, у околини Ваче, у општини Литија.

Воде[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Општине[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Општине Словеније

Према Уставу Репубике Словеније, општина (сл. občina) је самоуправна локална заједница (тј. јединица локалне самоуправе), која обухвата подручје једног или више насеља која су повезана заједничким потребама и интересима становника. По словеначком Закону о локалној самоуправи, општина мора имати најмање 5.000 становника, али има и оних које због географских, пограничних, националних, историјских или привредних разлога имају тај статус иако имају мање од 5.000 становника. У општине спадају послови локалног значаја које општина може обављати самостално и који се тичу само становника општине. Град може добити статус градске општине ако има више од 10.000 становника и представља географски, привредно и културно средиште подручја у коме се налази. Међутим тај статус може добити и општина због историјских разлога. На градску општину држава може пренети послове из своје надлежности, а који утичу на развој града.

Словенија је од 2011. године подељена на 211 општина, међу којима њих 11 има статус градске општине (означене с *).

Карта Словеније

Осим на општине, као јединице локалне самоуправе, Словенија је подељена и на 58 управних јединица које обављају послове државне управе и не задиру у самоуправне послове општина.

Иако законски нигде није регулисано, Словенија је подељена и на покрајине (у географском смислу), односно на регије. Тако је за потребе државне статистике држава подељена на 12 регија.

Устав Републике Словеније допушта шире самоуправне заједнице, односно покрајине, на које пак држава може пренети неке послове из свог делокруга.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Словеније

Праисторија и стари век[уреди]

Данашња Словенија је била насељена у праисторијска времена, и постоје докази људског присуства од око 250.000 година. Избушене кости пећинског медведа, које датирају из времена од 43100 ± 700 година од данас, су пронађене 1995. у пећини Дивље Баве код Церкна, су можда најстарији музички инструмент пронађен на свету.[5]

Средњи век[уреди]

Словенски преци данашњих Словенаца вероватно су се доселили на подручје Словеније у 6. веку. У 7. веку је настала Карантанија, прва држава Словенаца и једна од првих словенских држава. 745. године Карантанија губи независност и пада под власт Баварске, која опет постаје део франачке државе. Становништво се покрштава.

Око 1000. године написани су Брижински споменици, први писани документ на старословенском језику. У 14. веку већи део данашње Словеније пада под власт Хабзбурговаца, који касније постају Аустроугарска. Словенија се тада дели на три покрајине: Крањску, Корушку и Штајерску.

Од 18. века до краја Првог светског рата[уреди]

Године 1848. бројне народе захвата народни препород, па и Словенци имају политички програм који тражи уједињену Словенију.

Југославија[уреди]

Кад се 1918. године распала Аустроугарска, а Италија заузела покрајине Приморску и Истру, као и делове Далмације, основана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која се 1929. преименовала у Краљевину Југославију.

Краљевина Југославија се распала у Другом светском рату, а Словенија је потом постала део социјалистичке Југославије, службено проглашене 29. новембра 1943.

Независна Словенија[уреди]

Данашња Словенија је на темељу плебисцита прогласила независност од СФРЈ 25. јуна 1991. Словенија се прикључила НАТО29. марта 2004. године а Европској унији 1. маја 2004. године.

Политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Словеније

Словеначки председник се бира сваке пете године. Извршну власт има председник Владе и његов кабинет министара.

Парламент има два дома: Државни збор и Државни свет. Државни збор има 90 чланова, који се делом бирају директно, а делом непосредно. Државни свет има 40 чланова, који заступају важне друштвене, економске, струковне и регионалне групе и појединце. Парламентарни избори одржавају се сваке четири године.

Парламентарни избори се одржавају сваке четири године.

Демографија[уреди]

Етнички састав
Словенци
  
83,06%
Срби
  
1,98%
Хрвати
  
1,81%
Бошњаци
  
1,10%
Муслимани по националности
  
0,53%
Мађари
  
0,32%
Албанци
  
0,31%
Роми
  
0,17%
Италијани
  
0,11%
остали
  
0,82%
недефинисани или непознати
  
8,9%
извор: 2002 попис
Религија
Католици
  
57,8%
Муслимани
  
2,4%
Православци
  
2,3%
Протестанти
  
0,9%
Остали
  
3,7%
Атеисти
  
10,1%
недефинисани или непознати
  
22,8%
извор: 2002 попис
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Словеније

Главна етничка група у Словенији су Словенци (83%). Народи из бивше Југославије (Срби, Хрвати, Бошњаци и Муслимани по националности) чине 6,3% а Мађари, Италијани и Роми 0,6% становништва. Према попису становништва из 2002. Словенија је имала 1.964.036 становника.[6] Етничка опредељеност 8,9% становништва је или неопредељена или непозната. Горња граница старости у 2003. години је била 72,2 године за мушкарце и 80 година за жене.

Са 99 становника по квадратном километру, Словенија се ниско рангира у поређењу са осталим европским државама по густини становништва. Нотрањско-крашка регија има најмању густину становништва, док Осредњесловенска регија има највећу. Просечено 51% становништва живи у урбанизованим, а 49% у руралним срединама.

Званични језик је словеначки, који је члан јужнословенске групе језика. Мађарски и италијански имају статус званичног језика у етнички измешаним срединама, у деловима око граница са Мађарском и Италијом.

По религији, Словенци су традиционално већином били католици. Пре социјализма, око 88% словенаца су били католици, док је већ у 1991. овај постотак опао на 71,6%. Постотак и даље опада и према последњем попису 2002. године проценат католика је 57,8%.

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Словеније су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[7]

Претходни пописи[уреди]

Култура[уреди]

Прешернов трг у Љубљани.
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура Словеније
Vista-xmag.png За више информација видети Списак Словенаца, Празници у Словенији, Словеначка књижевност и Словеначка музика

Прву словеначку књигу је одштампао протестантски реформатор Примож Трубар (1508—1586). То су у ствари биле две књиге Catechismus и Abecedarium, које су издате 1550. у Тибингену у Немачкој.

Средишњи део државе, назван Крањска (који је постојао као део Аустроугарске до почетка 20. века) је етнографски и историјски добро описан у књизи Слава Крањске (нем. Die Ehre deß Herzogthums Crain, сл. Slava vojvodine Kranjske), издате 1689. од Барона Јанез Вајкар Валвосора (1641—1693).

Словеначка два највећа писца су песник Франце Прешерен (1800—1849) и писац Иван Цанкар (1876—1918). Најпознатији словеначки сликари у Ивана Кобилица и импресиониста Рихард Јакопич. Најзначајнији архитекта је Јоже Плечник који је радио у Бечу и Прагу.

Словенија је дом многих музичара и композитора, укључујући ренесансног композитора Јакоба Гала (Jacobus Gallus) (1550—1591), који је умногоме утицао на централно европску класичну музику. У двадесетом веку, Бојан Адамич.

Популарни савремени музичари су Славко Авсеник, Владо Креслин, Зоран Предин, Перо Ловшин, ДиЏеј Умек, Мањифико и други.

Словеначка кинематографија има традицију дугу више од једног века. Карол Гросман, Јанко Равник, Фердо Делак, Франце Штиглич, Јоже Гале, Бештјан Хладник и Карпо Година су једни од познатијих филмских уметника. Савремени филмски режисери Јанез Бургер, Јан Цвиткович, Дамјан Козоле, Јанез Лапајне, и Маја Веис су значајнији пример такозване „ренесансе слованачке кинематографије“.

Међу познатијим Словенцима се убрајају и хемичар и добитник нобелове награде за књижевност Фридерик Прегл, физичар Јожеф Стефан, филозоф Славој Жижек, књижевник Франц Миклошич, физичар Антон Марко Пленчич и математичар Јуриј Вега.

Државни празници (нерадни дани)[уреди]

Датум Име Напомена
1. и 2. јануар Нова година
8. фебруар Прешернов дан
дан након Ускрса Ускрсни понедељак клизни датум
27. април Дан отпора
1. и 2. мај Празник рада
25. јун Дан државности
15. август Велика Госпојина
31. октобар Дан реформације
1. новембар Дан успомена на мртве
25. децембар Божић
26. децембар Дан независности

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Алпи карта, Приступљено 17. 4. 2013.
  4. ^ „Триглав - Словенија“ Приступљено 6. 12. 2012.. 
  5. ^ Luthar (2008), стр. 15.
  6. ^ Попис становништва, Приступљено 17. 4. 2013.
  7. ^ Slovenia - Atlas of Genetic Genealogy
  8. ^ Попис промењен и приклађен стандардима ЕУ-а по којем се броје само становници са сталним пребивалиштем у држави

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :