Имоџен Хип

С Википедије, слободне енциклопедије

Имоџен Хип
Имоџен Хип, 2018.
Име по рођењуИмоџен Џенифер Хип
Датум рођења(1977-12-09)9. децембар 1977.(46 год.)
Место рођењаЛондон, Енглеска,, Уједињено Краљевство
ОбразовањеШкола Брит
Занимање
  • музичарка
  • певачица
  • текстописац
  • музички продуцент
Активни период1995—данас
ПартнерМајкл Лебор
(2013—2019)
Деца1
Музичка каријера
Жанр
Инструменти
  • вокал
  • клавир
  • виолончело
  • кларинет
  • гитара
  • бубњеви
Издавачке куће
  • Almo Sounds
  • Megaphonic
  • RCA
Веб-сајтimogenheap.com

Имоџен Џенифер Хип[1] (енгл. Imogen Jennifer Heap; Лондон, 9. децембар 1977)[2][3] британска је музичарка, певачица, текстописац и музички продуцент. Њен рад се сматра пионирским у поп и електропоп музици.

Детињство[уреди | уреди извор]

Рођена је 9. децембра 1977. године у Лондону.[4] Име је добила по британској композиторки Имоџен Холст, пошто је њена мајка желела да јој ћерка постане виолончелисткиња као Холстова.[5] Због тога што је била годину дана млађа од деце из свог разреда, тврди да се није слагала са многим људима из школе и већину времена проводила у музичкој соби вежбајући клавир.[6]

Дискографија[уреди | уреди извор]

  • I Megaphone (1998)
  • Speak for Yourself (2005)
  • Ellipse (2009)
  • Sparks (2014)
  • Chordata Bytes I & II (2022)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rosenthal, Emerson (26. 6. 2014). „Imogen Heap's New, Interactive Album Is Covered In Her Fans' Footprints”. Vice (на језику: енглески). Приступљено 27. 12. 2020. 
  2. ^ Smith, Caspar Llewellyn (23. 2. 2012). „Imogen Heap: 'I've just done a poll with YouGov to find out about my fans'. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 28. 12. 2020. 
  3. ^ „Celebrity birthdays for the week of Dec. 6-12”. Associated Press (на језику: енглески). 30. 11. 2020. Приступљено 27. 12. 2020. 
  4. ^ Rigby, Tony (10. 2. 2006). „Imogen Heap, Scala, London”. The Independent. Приступљено 17. 3. 2009. 
  5. ^ Williams, Andrew (23. 10. 2006). „60 SECONDS: Imogen Heap”. Metro. Приступљено 30. 4. 2008. 
  6. ^ Barker, Chris (јесен 2009). „In The Studio: Imogen Heap”. Future Music. бр. 219. Future Publishing. стр. 42-48. Приступљено 1. 12. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]