9. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
9. децембар (9.12.) је 343. дан године по грегоријанском календару (344. у преступној години). До краја године има још 22 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 9. децембар
- 536. — У Готском рату источноримски војсковођа Велизар освојио Рим од Острогота.
- 1824. — У перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара Симона Боливара поразиле шпанску армију у бици код Ајакуча у Перуу, што је било пресудно за стицање независности Перуа.
- 1905. —
- У Дрездену изведена премијера опере једночинке „Салома“ Рихарда Штрауса, компоноване према причи Оскара Вајлда. Публика се згражавала над скаредношћу представе.
- Француска је донела декрет о одвајању државе од цркве.
- 1917. — турске трупе у Првом светском рату Британцима предале Јерусалим, који је под турском доминацијом био од 1517.
- 1941. — Кина у Другом светском рату објавила рат Јапану, Немачкој и Италији.
- 1961. — Афричка држава Тангањика стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом. На исти дан 1962. Тангањика постала република.
- 1967. — Николај Чаушеску постао је председник Румуније.
- 1978. — Одиграна је прва утакмица женске професионалне кошаркашке лиге (WBL). Играла је екипа Chicago Hustle против Milwaukee Does-а.
- 1985. — Бивши председник Аргентине, генерал Хорхе Видела, и његов следбеник, члан војне хунте, адмирал Емилио Масера, осуђени на доживотну робију због учешћа у рату против градске гериле и политичких противника, током којег је нестало 9.000 људи.
- 1985. — Генерална скупштина Уједињених нација једногласно прихватила резолуцију којом се сви акти тероризма осуђују као криминал.
- 1987. — Протестима на подручју Газе почела прва Интифада, побуна Палестинаца против израелске окупације. Устанак потом захватио Западну обалу и Јерусалим.
- 1990. — Лех Валенса, бивши лидер синдиката „Солидарност“, победио на председничким изборима у Пољској.
- 1990. — На првим вишестраначким изборима у Србији након 45 година владавине комуниста, победила Социјалистичка партија Србије, бивши комунисти, а за председника Србије изабран лидер те партије Слободан Милошевић.
- 1992. — Поштујући санкције УН против Југославије, Светска фудбалска федерација забранила југословенској репрезентацији да учествује у квалификацијама за Светско првенство у САД 1994.
- 1994. — Партија Шин фејн, политичко крило Ирске републиканске армије, први пут после више од 70 година почела мировне разговоре с Владом Велике Британије.
- 1995. — Врховни суд Пољске потврдио победу Александра Квасњевског на новембарским председничким изборима и одбацио жалбу присталица његовог пораженог ривала Леха Валенсе.
- 1996. — УН одобриле примену дуго одлаганог споразума са Ираком о продаји ограничених количина нафте за храну, чиме се Ирак вратио на светско тржиште нафте први пут од инвазије на Кувајт 1990.
- 1999. — Власти Србије осудиле председницу Лиге албанских жена, песникињу Фљору Бровину, на 12 година затвора. Фљора Бровина пуштена на слободу 2000, по одласку Слободана Милошевића са власти.
- 2000. — Југославија и бивша југословенска република Словенија успоставиле дипломатске односе.
- 2002. — Америчка авионска компанија „Унајтед ерлајнс“ поднела захтев за банкрот, највећи у историји авио-индустрије.
Рођења [уреди]
- 1594. — Густав II Адолф, шведски краљ, војсковођа, војни и државни реформатор.
- 1608. — Џон Милтон, енглески песник.
- 1846. — Јован Грчић Миленко, српски песник и доктор медицине. (†1875.)
- 1868. — Фриц Хабер, немачки хемичар. (†1934.)
- 1881. — Војвода Вук, четнички командант у балканским ратовима
- 1886. — Кларенс Бирдсеј, амерички проналазач.
- 1887. — Драгојло Дудић српски револуционар и писац.
- 1895. — Долорес Ибарури, шпанска револуционарка
- 1906. — Грејс Хопер, амерички компјутерски стручњак. Творац компјутерског језика кобол (cobol). (†1992.)
- 1914. — Љубица Сокић, српска сликарка
- 1916. — Кирк Даглас, рођен као Исур Демски, амерички филмски глумац руског порекла.
- 1926. — Луис Мигел Лукас Домингин, шпански борац с биковима.
- 1934. — Џуди Денч, британска глумица и добитница Оскара.
- 1962. — Хуан Аткинс је амерички музичар. Сматра се оснивачем техно музике
Смрти [уреди]
- 1641. — Антон ван Дајк, фламански сликар, чувени портретиста.
- 1910. — Лаза Костић, српски писац.
- 1989. — Јован Ђорђевић, српски стручњак за уставно право, теорију државе и социологију.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква данас прославља
