Исидоро Блајстен

С Википедије, слободне енциклопедије
Исидорo Блајстен
Исидорo Блајстен 1980. (Магазин "Фиребирд")
Лични подаци
Датум рођења(1933-01-12)12. јануар 1933.
Место рођењаКонкордија, Аргентина
Датум смрти28. август 2004.(2004-08-28) (71 год.)
Место смртиБуенос Ајрес, Аргентина

Исидoро Блајстен (шп. Isidoro Blaisten, Конкордија, Аргентина, 12. јануар 1933 - Буенос Ајрес, Аргентина, 28. август 2004) био је аргентински новинар, фотограф и писац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Блајстен је био пореклом из јеврејске мигрантске породице, која је уз подршку Барона Морица де Хирша и његове Јеврејске колонизационе асоцијације крајем 20. века имигрирала у Аргентину. Био је син Давида Блајштајна и његове супруге Доре Глицлиј; након што се породица настанила у Конкордији променили су презиме из Блајштајн у Блеистен.[1] Блајстен је у Конкордији више година радио као трговац књигама, а паралелно са тим и као фотограф. Имао је успешан списатељски деби у књижевном часопису El escarabajo de oro. Преко редакције овог часописа упознао је и Абеларда Кастила који га је увео на књижевну сцену. Блајстен је постао члан Academia Argentina de Letras, а већ неколико година пре тога постао је дописни члан Шпанске краљевске академије у Мадриду. Исидоро Блајстен преминуо је од рака плућа 28. августа 2004. у 71. години у Буенос Ајресу.[1]

Преводи[уреди | уреди извор]

Блајстен је нетипичан аутор чије дело одликује изузетан смисао за хумор и иронију, превођен је на енглески, француски и немачки.[2]

Дела[уреди | уреди извор]

Приповетке[уреди | уреди извор]

  • Антиконференције (1983)
  • Кочије и краљица (1986)
  • Чаробњак (1991)
  • Кад смо били срећни (1992)
  • Даблин - на југ (1980)
  • Затворено због меланхолије (1981)
  • Вребајући (1995)

Романи[уреди | уреди извор]

  • Гласови у ноћи

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Мене никад нису пуштали да причам : изабране приче / Исидоро Блајстен ; избор Љиљана Поповић Анђић ; превели са шпанског Љиљана Поповић Анђић и Бранко Анђић. - 1. изд. - Зрењанин ; Нови Сад : Агора, 2014 (Нови Сад : Сајнос). - Стр:141 ; 22 цм. - (Библиотека "Агора" ; књ. 80). - Превод дела: A mi nunca me dejaron hablar - cuentos escogidos / Isidoro Blaisten.
  2. ^ Даблин - јужно / Исидоро Блајстен ; са шпанског превела Љиљана Поповић-Андић. - Са белешком о писцу. - У: Реч. - ISSN 0354-5288. - 4, 37 (1997), стр. 86-92.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Fisher, Sophie (2004). „L'Insulte : La parole et le geste”. Langue Française (144): 49—58. JSTOR 41559148. , Приступљено 22.09.2016.
  • Roy, Joaquín (1985). „El Impacto de la Muerte de Julio Cortazar en la Prensa Argentina y Española”. Inti (22/23): 55—75. JSTOR 23285118. , Приступљено 22.09.2016.
  • Блајстенови нетипични мали људи / Илија Бакић. - Приказ књиге: Исидоро Блајстен, Мене никад нису пуштали да причам, Нови Сад, 2014. - У: Дневник. - ISSN 0350-7556. - Год. 73, бр. 24454 (18. март 2015), стр. 10.COBISS.SR 300766215

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Исидоро Блајстен на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исидоро_Блајстен&oldid=26891556”