Католичка црква у Босни и Херцеговини
Католичка црква у Босни и Херцегивини обухвата све установе, организације и припаднике Католичке цркве на државном подручју Босне и Херцеговине.[1] Према обредним посебностима, дели се на два огранка: римокатолички и гркокатолички. Римокатоличке дијецезе у БиХ су: Врхбосанска надбискупија, Бањалучка бискупија, Мостарско-дувањска бискупија и Требињско-мрканска бискупија, док гркокатолици у БиХ потпадају под надлежност Крижевачке епархије, која има свој викаријат за подручје БиХ. Поглавари свих католичких јурисдикција у БиХ чланови су Бискупске конференције Босне и Херцеговине, која је успостављена 1994. године.[2]
Према попису становништва из 2013. године, на подручју БиХ живело је 536.333 католика, који су чинили 15,2% од укупног броја становника, а највећи део католичких верника у БиХ данас чине босанско-херцеговачки Хрвати. Односи између Католичке цркве и државе Босне и Херцеговине уређени су темељним уговором, који је склопљен 2006. године.[3] Нунцијатура за Босну и Херцеговину успостављена је 1992. године, а на њеном се челу почевши од 2022. године налази нунције Фрањо Чуликат.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Dimić, Ljubodrag; Žutić, Nikola (1992). Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
- Žugaj, Marijan (1989). „Bosanska vikarija i franjevci konventualci”. Croatica Christiana periodica. 13 (24): 1—26.
- Žugaj, Marijan (1990). „Samostani franjevaca konventualaca u Bosanskoj vikariji”. Croatica Christiana periodica. 14 (25): 1—48.
- Радонић, Јован (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.
- Ћирковић, Сима (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
