Кинеска мрежа дубоког свемира
Кинеска мрежа дубоког свемира (акроним CDSN од енг. Chinese Deep Space Network, кинески: 中國深空網 / 中国深空网, пинјин: Zhōngguó Shēnkōng Wǎng)је глобална мрежа великих параболичних антена и постројења за комуникацију која подржавају међупланетарне свемирске летелице.[1] Такође се баве радио-астрономским и радарским опсервацијама. У Народној Републици Кини, „дубоки свемир“ или 深 空 се дефинише као било шта што је даље од 80.000 км, или изнад максималне орбите комуникационих и извиђачких сателита под надзором сателитског контролног центра Ксијан. Иако је најпознатија употреба ове мреже у кинеској лунарној мисији,[2] она се све више користи за подршку будућим мисијама на Месец и Марс (као што је мисија Тјанвен-1).[3]
Друге мреже сличне намене, као ова у Кини, су дубока мрежа Сједињених Америчких Држава, дубока мрежа европске свемирске агенције (ESTRACK), Совјетска мрежа дубоког свемира и Индијска мрежа дубоког свемира.
Историја[уреди | уреди извор]
Стварање ове мреже повезано је са развојем прве кинеске мисије на Месец са сателитом Chang'e 1 који је лансирана новембар 2007. године.[4]
У пролеће 2006. године започели су радови на изградњи прве сателитске антене пречника 40 метара на кинеској територији на врху планине Феникс у близини Кунминга у Јунану. Друга антена, пречника 50 метара, накнадно је изграђена у близини Пекинга.[5]
Кина је почетком 2015. године потписала споразум са Аргентином о изградњи треће антене на територији ове земље у провинцији Неукен у Патагонији, са кључним циљ је да се помогне Кини да прошири свој свемирски програм, укључујући и кинеска лунарна истраживања.[6] Пекинг је такође обећао Аргентина да ће добити приступ стратешким информацијама у вези са будућим сателитским праћењима.[7]
Током својих лунарних мисија, Кина је користила ESTRACK мрежу Европске свемирске агенције са којом Кина има договоре о комуникацији са својим свемирским сондама.[8]
Станице којима управља војска[уреди | уреди извор]
Антене, које се углавном користе за свемирска путовања, подређене су сателитском управљачком центру Сијан Народноослободилачке војске Кине. За разлику од станица астрономских института, станице Народноослободилачке војске имају и предајнике и пријемнике. Прве две станице изграђене су у Кашгару и Гиамусију и првенствено су дизајниране за потребе свемирских путовања, када су почев од сонде Chang’e-3 преузеле праћење и контролу лунарних сонди. Обе станице имају Делта ДОР за прецизно позиционирање свемирских летелица и задовољавају стандарде Консултативног одбора за свемирске системе података, тако да омогућавају размењивање податке са другим свемирским агенцијама путем дефинисаних интерфејса.
Станица Запала у Аргентини такође је под војном контролом.[6] Локације се бирају што је могуће даље, јер дужа основна линија омогућава прецизније одређивање положаја.
Станица Кашгар добила је три додатне 35 м антене за мисију Тјанвен-1 (Марс 2020. године). Она се може повезати са другим аантенама, тако да антене заједно постижу перформансе 66-метарске станице из Гиамусија.
У јулу 2020. године завршени су грађевински радови на све три нове антене. Након прилагођавања и уклањања грешака у рачунарским системима, систем је почео да ради редовно средином новембра 2020. године и сада се не користи само за мисију Марс, већ и за контролу корисног терета на месечевој сонди Chang'e-4 а посебно његовог ровера Jadehase 2. Контролу неколико мисија истовремено омогућава чињеница да четири антене не функционишу само као међусобно повезани низ, већ могу да раде и независно једна од друге.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „China Satellite Launch and Tracking Control General (CLTC) | Facilities | NTI”. www.nti.org. Приступљено 2021-02-18.
- ^ „China's first lunar probe Chang'e-1 blasts off _technology_English_SINA.com”. english.sina.com. Приступљено 2021-02-18.
- ^ „Preocupa el eventual uso militar de un área espacial de China en el Sur”. www.lanacion.com.ar (на језику: шпански). 2014-09-08. Приступљено 2021-02-18.
- ^ „Кина послала робота на Марс”. BBC News на српском (на језику: српски). Приступљено 2021-02-18.
- ^ „Кинеска месечева сонда која се бави новом мисијом дубоког свемира”. xstreamscience (на језику: српски). фебруар 2021. Приступљено 18. 2. 2021.[мртва веза]
- ^ а б „China Builds Space-Monitoring Base in the Americas”. thediplomat.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-18.
- ^ „Argentina welcomes first Chinese satellite tracking station outside China”. spacedaily.com. Приступљено 18. 2. 2021.
- ^ Brian Harvey,, Springer Praxis, (2013) ISBN 978-1-4614-5042-9, p. 312-313
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Кинеска мрежа дубоког свемира на Викимедијиној остави