Код седам Шваба

С Википедије, слободне енциклопедије
Код седам Шваба
{{{слика2}}}
Информације
Локација Угао Хиландарске и Џорџа Вашингтона, Београд,  Србија
Статус затворена
Отварање прва половина 19. века
Затварање 60-тих година 20. века

Кафана Код седам Шваба се налазила на углу Хиландарске улице и Џорџа Вашингтона у Београду. Саграђена је у првој половини 19. века. Шездесетих година двадесетог века кафана је срушена и на њеном месту је изграђена зграда у којој се годинама налазио ресторан Видин-капија или популарно назван Видинац.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Кафана Код седам Шваба се налазила у прилично неугледној приземној кући. Имала је чудно име. Датира из прве половине 19. века. Име је добила по Немцима који су у близини градили Варошку болницу у Улици Џорџа Вашингтона и хранили су се у њој. Некадашњи назив је био Код кочијаша. Ђура Јакшић је осликао унутрашњи зид кафане како би исплатио дуг за јело и пиће које је направио у кафани. Наликао је седморицу Шваба како јуре зеца. У башти су били посађени кестенови.[2]

Власник[уреди | уреди извор]

Имала је више власника.[2]

Име кафане[уреди | уреди извор]

Због слике коју је насликао Ђура Јакшић име кафане је било различито: Седам храбрих Шваба, али и Седам Шваба и један зец. У то време су и друге кафане у Београду имале необична имена (У модрим шумама, Код две мистерије, Код поцепаних гаћа). Није био лак задатак да се да име кафани. Требало је да назив буде интересантан, лак за памћење и да привлачи госте.[3]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Предратни београдски боеми су се окупљали код Дарданела, Код два јелена, Три шешира, Код седам Шваба, Орача, Код златног бокала, Соколовића и у Позоришној кафани.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Кафана Код седам Шваба. Видовдан инфо. Приступљено 30. 9. 2023. 
  2. ^ а б Голубовић, Видоје (2019). Механе и кафане старог Београда. Београд: Лагуна. стр. 269—270. 
  3. ^ „Необични називи кафана у Београду”. 011 Инфо. Приступљено 30. 9. 2023. 
  4. ^ - Вајар Драгомир Арамбашић. - У: Београдске општинске новине, 1. јун 1940.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]