Корисник:Damjan M-96/песак

"Стратегија за Косово и Метохију" је документ председника Владе Републике Србије Зорана Ђинђића из децембра 2002. године.

слика    =  https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Map_of_Serbia_(Kosovo_and_Metohija).PNG |

Позадина

Након НАТО бомбардовања СРЈ, АП Косово и Метохија је Резолуцијом 1244 стављена под контролу УНМИК-а.

Текст документа

• Тренутни процес и његов вероватни исход

Тренутни процес на КиМ начелно је утврђен Резолуцијом 1244 и уставним оквиром, док се конкретна питања(нпр. међународни статус КиМ у различитим приликама и телима) решавају од случаја до случаја, али у складу са духом поменутих докумената. Пошто је тај дух заснован на порицању било каквих веза Србије и КиМ, то се очитује и у свакодневном менаџменту међународних структура на КиМ. Док Резолуција 1244 оставља могућност државног компромиса (говорећи о Аутономији), Уставни оквир брише сваку везу са Србијом и Југославијом. Међународна заједница је 1999.године преузела све надлежности на КиМ, са званичним образложењем да ће их вршити док се не пронађе компромисно, финално решење. Међутим, стварни процес одвија се тако да се те надлежности постепено преносе на структуре КиМ, и то оном брзином које су те структуре у стању да носе. Када се тај процес преношења заврши, неће остати ниједна надлежност о којој би се могло разговарати с Београдом, под условом да до таквог разговора уопште дође. У међувремену, косовски Срби се укључују у институције КиМ, да би читава концепција добила привид политичке легитимности.

• Шта Србија треба да преузме?

Очигледно да је чекање најлошија опција. Ако се током неколико година и побољша стање на КиМ ('стандарди пре статуса'), то ће бити узето као даоказ да институцеије независне државе КиМ функционишу. Ако остане исто, то ће водити даљем исељавању Срба. У оба случаја, шансе за независну државу на целој територији КиМ расту. Време ради против наших ијнтереса на КиМ. Због тога Србија треба да крене у одлучну политичку иницијативу. Основу те иницијативе треба да чини захтев да се већ у садашњој фази јасно дефинишу права и интереси Србије на КиМ, као и механизми заштите права српске заједнице на КиМ. Ова одлучна иницијатива ће најпре збунити и наљутити међународну заједницу, али ће је натерати на конзистентнију политику према Србији и КиМ. Први корак у овој тактици је наметање теме. Независна држава КиМ најлакше ће настати у мраку и тишини. Чим се упали светло и чим почне отворена расправа, наше шансе расту. Први конкретан захтев на коме треба да инсистирамо јесте враћање контигента војске и полиције, што је предвиђено резолуцијом 1244. Треба да захтевамо тачан датум повратка. Мало је вероватно да ће овај захтев бити спроведен, али инсистирањем на њему отварамо простор за неке друге захтеве. Када се међународна ситуација нашом активношћу мало разбистри, свима ће бити јасно да се Резолуција 1244 не спроводи искључиво у оним деловима који штите интересе Србије и Срба, а да је Уставни оквир заснован само на елементима који штите Албанце, и он се спроводи. Дакле, логичан захтев је: ревизија, или бар корекција Уставнох оквира. То се може захтевари у тренутку када ионако истекне рок важења Уставног оквира. Пошто се Резолуција 1244 не спроводи доследно, пошто спровођењем Уставног оквира стање на КиМ није довољно унапређено (вратило се само два посто протераних), имамо право да тражимо неке нове механизме за нормализацију стања.

• Наша концепција

То што ми тражимо у новом уставном оквиру јесте: конститутивност српске заједнице у поретку Ким. Та конститутивност ће се огледати у некој врсти федерализовања КиМ, признавањем српског ентитета као политичког чиниоца, који има своје институције преко којих остварује своје интересе. По тој концепцији, политички систем КиМ би се засновао на сарадњи албанског и српског ентитета, при чему би сваки ентитет остварио своје интересе оствариовао преко својих институција, међусобно компатибилних. Заједнички интереси би се остваривали преко заједничких органа (слично Федерацији БиХ). У нови концепт треба унети право Србије на регуларне односе са српским ентитетом, као и ефикасне механизме заштите културних и верских споменика. Такође, онај део законодавства који аутономно остварују албански ентитет морао би бити у складу са стандардима ЕУ. Таква, федерализовано КиМ, Србија би прихватила у некој врсти асиметричне везе (више од покрајине, мање од републике).

• Вероватне последице

Ако би међународна заједница и Албанци прихватили овај предлог, у наредних неколико година би се тестирала способност тог концепта. Суштина је да би током тог периода и Србија и Срби на КиМ имали своју 'златну акцију' на КиМ, без које и против које никаква важна одлука не би била могућа. Међутим, вероватније је да ће пре свега Албанци, а потом већи делови међународне заједнице, бити против предложене концепције. У том случају Србија треба да захтева интернационализацију проблема. Ако КиМ иде у правцу независности, и ако ми то не можемо да спречимо, треба да тражимо: а)територијалну поделу б)ефикасне међународне гаранције за Србе који остају у албанском делу в)посебни статус верских објеката.

• Шта у међувремену

У међувремену треба интензинво радити на концепту локалнне самоправе на КиМ. Пошто је тај концепт прихваћен од стране међународних организација, треба га искористити за стварање мреже локалних структура (локалних већа, савеза месних заједница и села итд.) Српски посланици треба да се врате у Скупштину и конкретним предлогом боре за остварење ове националне стратегије. У институцијама КиМ треба да почну са енергичним заступањем тезе да Уставни оквир није донео обећане резултате, да Резолуција 1244 није спроведена, и да се траже нова решења, у правцу који је назначен у нашем концепту федерализовања КиМ. Сви наши званичници треба да у међународним контактима ставе акценат на ове теме. Треба придобити неке чланице Савета безбедности, и што више западних влада. Треба анимирати утицајне западне медије (попут Шпигла, у Немачкој, Њујорк тајмса и Вашингтон поста у САД итд.) Образовати лобије у Америци, Британији, Немачкој...

• Закључак

Последњи је тренутак да покренемо одлучну акцију. Главни разлог је што као власт морамо да коначно дефинишемо државне интересе и права на КиМ. Постоје и други разлози. Окончани су преговори о заједници Србије и Црне Горе. Следи нам рад на Уставу Србиј, у коме се бар начелно мора знати шта је суверенитет Србије. Коначно, врло брзо истиче рок Привременом оквиру КиМ, што ће свакако резултирати неком врстом изјашњавања о независноти. Такође, предстоје нам републички избори у Србији, где не смемо допустити да тема КиМ постане плен демагога и популиста. Влада и Координациони центара да разраде ове идеје и да их плански остварују, објављују. За сада не ићи у парламент. 1.Искористити тровање Ибра. Доказ да нерегуларно стање снажно угрожава животне интересе Србије. У изјавама за штампу подсећати на албанске симулације српског тровања албанске деце у школама! 2.Формулисати економске захтеве: денационализацију манастирских имања, поделу капитала у централама итд. 3.Борити се за националне консензусе: ДОС, Црква... Скрити неуспех!

Децембар 2002.

Референце

Зоран Ђинђић о Косову]

Спољашње везе

Ђинђић тражио да се хитно реши статус Косова

Миодраг Исаков: "Ђинђић убијен због Косова"