Корисник:Djordjeavt7821/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Хип хоп продукција[уреди | уреди извор]

Хип Хоп продукција је стварање хип хоп музике у музичком студију. Иако тај термин обухвата све аспекте стварања хип хоп музике, укључујући снимање реповања МЦ-а или Диск-Џокеја који прави матрицу, користећи семплове и скреч (енгл. Scratch) технику помоћу грамофона. Креира се позадинска музичка пратња помоћу ритам машине или секвенцера, који су често коришћени за снимање и прављење инструментала, који су нелирички и невокални делови хип хоп продукције.

Mузичка продукција[уреди | уреди извор]

Продуценти могу бити класификовани као музички продуценти, текстописци и такође могу да надгледају сесије уснимавања.[1][2]

Хип хоп инструментали су колоквијално познати као битови или музичке композиције, док се композитор назива програмером, текстописцем или бит мејкером (енг. Beatmaker). У студију, хип хоп продуцент често функционише као композитор и као традиционалног тон инжењера. Понекад их називају и оркестраторима.

П. Диди је пример једног таквог продуцента, а они су најодговорнији за финални звук снимка и пружају смернице извођачима, такође саветују аудио инжењера о избору свега, од микрофона и педала до тога како миксати (енг. mix) вокалне и инструменталне нивое.

Историја[уреди | уреди извор]

1980-те[уреди | уреди извор]

Roland ТR-808 ритам машина је представљена 1980. године, била је аналогног типа и користила је полу-програмски метод. Roland TR-808 је био јако коришћен од стране Aфрика Бамбате , који је објавио Plantet rock 1982. године, као и Nunk од стране Warp9, продуцирано од стране Лоти Голденa и Ричарда Шера, што је довело до настанка новог електро жанра. Посебно значајан уметник је пионир овог жанра, Хуан Аткинс, који је објавио прву америчку техно плочу "Клир (енг. Clear)" 1984. године (касније семпловану од стране Миси Елиот). Ове ране електро плоче су поставиле темеље на којима су касније градили Детроит техно уметници попут Дерик Меј-а. 1983. године, Ран-ДМЦ су снимили "Иц лајк дет" (енг. Its Like That) и "Сакер МЦ-с" (енг. Sucker MC's), две песме које су се у потпуности ослањале на синтетичке звукове, у овом случају путем Oberheim DMX ритам машине, игноришући семплове потпуно. Овај приступ је био сличан раним песмама Бамбате и Паклене Петорке.

Кертис Блоу је био први хип хоп уметник који је користио дигитални сeмплер, користио је Farlight CMI за њихов албум Ego Trip из 1984. године, посебно на траци "АЈ Scratch". Е-mu SP-12 је изашао 1985. године и могао је снимити 2,5 секунде. Е-mu SP-1200 је ускоро затим (1987) следио са проширеним временом снимања од 10 секунди, подељеним у 4 банке. Једна од првих песама која је у себи имала луп(енг. loop) или брејк бубњева(енг. break beat) била је "Rhymin' and Stealin'" од Бисти Бојс, продуцирану од стране Рик Рубина. Марли Марл је такође популаризовао стил реструктурирања лупова бубњева семпловањем појединачних бубњева, средином 1980-их, техника која је популаризована кроз МЦ Шон-ов објављен сингл "Тhe Bridge" 1986. године, која је користила делове од "Impeach the President" на два Korg Delay/семплера који су били окидачи за Roland ТR-808. Аkai MPC60 је изашао 1988. године, с могућношћу семпловања од 12 секунди. Бисти Бојс су 1989. године објавили "Paul's Boutique", цели албум створен искључиво од мешавине електронских семплова, продуциран од стране Dust Brothers уз помоћ Emax сeмплер-а. De La Soul је такође исте године објавио "3 Feet High And Rising".

1990-те и све до дан данас[уреди | уреди извор]

Public Enemy-eв Bomb Squad је револуционисао звук хип хопа са разним стиловима продукције, комбинујући десетине семплова по песми, често спајајући брејкове перкусија са ритам машином. Њихови битови су имали бољу структуру за разлику од минималистичких репетативних битова из прошлости. MPC3000 је изашао 1994. године, AKAI MPC2000 1997.године, након чега је изашао MPC2000XL 1999. године и MPC2500 2006. године. Ове машине су комбиновале семпловање ритам машине са уграђеним MIDI секвенцером и постале су средиште студија многих хип хоп продуцената. Продуценту Wu Tang Clan-u, RZA, се често приписује успех због скретање пажње са Др. Дре-овог исполираног хип хопа звука. RZA-oв звук са ниским громогласним басовима, оштрим звуковима снер бубња и јединственим семпловањем базираним на Ensoniq семплеру био је грубљи. Са издавањем албума Ready to Die oд The Notorious B.I.G.-a 1994. godine, Шон Комбс и његови помоћни продуценти увели су нови стил где су били семпловани целокупни делови песама, уместо кратких исечака.

Песме као што су "Warning" (Isac Hayes "Walk On By") и "One More Chance (Remix)" (DeBarge "Stay with me") су оличење овог естетског приступа. Почетком 2000-их, продуцент из Roc-а-Fella куће, Kaње Вест, популаризовао је "chipmunk" технику. Ова техника је први пут коришћена од стране електро хип-хоп групе NewClues осамдесетих година са песмама попут "Jam On It". Ова техника подразумева убрзање семпла вокала и лупа из инструментала до тачке где вокал постаје брз, трансформисан и скоро неразумљив. Резултат је семпл вокала који звучи слично певању популарних цртаних ликова "Алвинa и веверицa". Вест је овај стил преузео од J Dilla и Wu-Tang Klanovogo RZA, који је био утицајан на Принц Пoл-а. Kaње Вест је користио "chipmunk" ефекат у многим својим песмама, а користили су га и многи други уметници у музици током 2010-их година.

Током 2010-их година, многи хитови на топ листама били су засновани на музичким продуцентима који користе софтвер за дигиталну аудио радну станицу (скраћено на енглеском DAW, на пример Fl Studio) за стварање песама из семплова звукова. Неке од значајних музичких продуцената укључују Sonny Digital, Mike Will Made It, Metro Boomin, WondaGurl, Zaytoven, Lex Luger, Young Chop, DJ L Beats, Tay Keith, и оснивање група као што су 808Mafia, Winner's Circle и Internet Money.

Елементи продукције[уреди | уреди извор]

Семпловање[уреди | уреди извор]

Семпловање (енг. Sampling) подразумева коришћење дела туђег музичког снимка као део сопственог снимка. Ово је било неопходно за продукцију хип хоп музике још од њеног настанка. У хип-хопу, овај термин описује технику која укључује исецање или копирање делова других песама, и преуређивање или прераду ових делова у кохерентне музичке обрасце, или "лупове". Ова техника је први пут у потпуности истражена 1982. године од стране Африка Бамбата на Soulsonic Force-у касети Planet Rock, која је користила делове денс бенда Kraftwerк и доживела велику јавну афирмацију. Ово је настављено 1986. године: тадашњи Def Jam продуцент Рик Рубин је користио Блек Сабат и Лед Зепелин лупове у стварању деби албума Бистие Бојс-а, Licensed to Ill[3], а наредне године реп дуо Eric B. & Rakim су популаризовали Џејмс Браун семплове са својим албумом Paid in Full[4].

Дре је почео да користи семпловање у хип-хопу када је продуцирао N.W.А албум Straight Outta Compton, који је био прекретница у жанру гангстер репа. 1989. године, пионири у семпловању џеза, Gang Starr су пратили 1991. године са Pete Rock & CL Smooth и A Tribe Called Quest, популаризујући свој бренд,[5][6] и семпловање је преузело потпуну улогу у хип-хопу, постајући значајно присутно у високобуџетним пројектима као што су Wu-Tang Clan's Enter the Wu-Tang: 36 Chambers[7], Др. Дре-ов The Chronic, Nas' Illmatic и Notorious B.I.G.-oв Ready to Die[8].

У 2000-им годинама, семпловање је достигло свој врхунац; Јаy Z-ев албум The Blueprint је помогао да продуценти Кање Вест и Џаст Блејз стекну популарност због семпловања соул музике. Кање је сам је постигао ране успехе са "Through the Wire" и "Jesus Walks". Његов албум из 2004. године, The College Dropout, укључивао је два семплована хита у којима је наступио Тwista, што је довело до тога да Камиказе, албум овог репера из Чикага, достигне платинасти тираж. Међутим, 7. септембра 2004. године, судско веће Апелационог суда у Нешвилу је променило природу кршења ауторских права у музици тако што је пресудио да је у сваком случају семпловања потребна лиценца, док се раније мала деоница песме могла копирати без последица. Закон је одмах почео да смањује број семплова у хип-хопу; у интервјуу за часопис Scratch 2005. године, Др. Дре је објавио да се више окреће инструментацији, а 2006. године деби албум Ноториоус Б.И.Г.-а из 1994. године Ready to Die привремено је повучен са полица због проблема са ретроактивним добијањем дозвола за семплове. Као резултат тога, све више главних продуцената и уметника се удаљује од семпловања и прелази на живу инструментацију, као што су RZA из Wu Tang-а и Mos Def. Често су се постављала питања оригиналности и аутентичности у вези са семпловањем.

  • Инструменти коришћени у хип хоп продукцији
  • Roland TR-808
    Roland TR-808
  • AKAI MPC 60
    AKAI MPC 60
  • E-Mu SP-1200
    E-Mu SP-1200

Семплер[уреди | уреди извор]

Зато што се хип-хоп продукција врти око семпловања, уређај који комбинује семплер и секвенцер, попут AKAI MPC линије grooveboxes, обично чини центар хип-хоп музичког студија. Иако су данас углавном замењени дигиталним аудио радним станицама (DAW), класици као што су E-mu Сyстемс SP-1200, AKAI MPC60, AKAI MPC3000 или Ensoniq ASR-10 и даље се користе због своје радне логике и звучних карактеристика.

Синтисајзер[уреди | уреди извор]

У хип хоп продукцији често се користе синтисајзери. Они се користе за мелодије, бас линије, као перкусивне "стебове"(енг. стабс), за акорде и за синтезу звука, како би се створиле нове звучне текстуре. Употреба синтисајзера популаризована је од стране Др. Дре-а током Г-функ ере. У 2000-има,Џим Џонсин, Кул и Дре, Мали Џон, Скот Сторч и Нептунс и даље користе синтисајзере. Често у студијским окружењима са ниским буџетом или у просторијама за снимање ограниченим простором, композитор би користио виртуелне инструменте уместо хардверских синтисајзера. У 2010-има, виртуелни инструменти постају све чешћи у студијским окружењима са високим буџетом.

Уснимавање[уреди | уреди извор]

У хип хопу, стандард за снимање је вишеканални рекордер. У 1980-има, Портастудио касетни рекордер је био закон у кућним студијима за снимање. Дигитални АDAT TAPE рекордери су постали стандард током 1990-их, али су углавном замењени дигиталним аудио радним станицама (DAW) као што су Apple-ов Logic, AVID-ов Pro Tools и Steinberg-ов Nuendo и Cubase. DAW-ови омогућавају сложеније уређивање и неограничен број трака, као и уграђене ефекте. То омогућава текстописцима и композиторима да стварају музику без трошкова великог комерцијалног студија.

Уснимавање вокала[уреди | уреди извор]

Генерално је познато да професионални продуценти за снимање у студију преферирају кондензаторски микрофон[9][10], углавном због њиховог широког распона и високог квалитета. Примарни алтернативни избор за скупоцени кондензаторски микрофон је динамички микрофон, који се чешће користи у живим наступима због своје издржљивости. Главне мане кондензаторских микрофона су њихова скупоценост и осетљивост. Такође, већина кондензаторских микрофона захтева фантомско напајање, за разлику од динамичких микрофона. С друге стране, недостатак динамичких микрофона је што обично не поседују тако широк спектар као кондензаторски микрофони, а њихов одзив фреквенције није толико равномеран. Многи хип-хоп продуценти типично користе Neumann U-87 за снимање вокала који имају тај скупоцен "сјај", посебно на женским вокалима. Међутим, данас многи продуценти у овом музичком жанру користе Sony C-800G цевни микрофон, винтиџ микрофоне и висококвалитетне рибон микрофоне подешене за "велике" експресије вокала. Многе класичне хип-хоп песме су снимљене са најосновнијом опремом, што у многим случајевима доприноси сировом квалитету звука и шарму. Многи тонци радије користе апсорбере за хип-хоп како би се минимизирала собна ревербација.

Дигиталне аудио радне станице[уреди | уреди извор]

DAW-ови и софтверски секвенцери се користе у савременој хип хоп продукцији, јер су софтверски производи јефтинији, лакши за проширење и захтевају мање простора за рад у односу на хардверске уређаје. Успех ових DAW-ова генерисао је велики број нових полупрофесионалних "beatmakera"[11]-а, који лиценцирају своје битове или инструменталне композиције. Неки "беатмакер-и" се противе потпуној зависности од DAW-а и софтвера, наводећи нижи укупни квалитет, мањак труда и мањак идентитета у компјутерски генерисаним "беатовима". Софтвер за секвенцирање често се критикује од стране слушалаца и традиционалних продуцената због тога што стварају звукове који су равни, пречишћени, прекомпримовани и мање људски јер су сви генерисани рачунаром.

Популарне Дигиталне Аудио Станице(DAW-ови):

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Difference Between A Beatmaker And A Music Producer With DJ Khaled”. 
  2. ^ „APOLLO BROWN ON THE DIFFERENCE BETWEEN A BEAT MAKER AND A PRODUCER”. 
  3. ^ „Stephen Thomas Erlewine All Music”. 
  4. ^ „Steve Huey Paid in full”. 
  5. ^ „Stanton Swihart AllMusic”. 
  6. ^ „John Bush.”. 
  7. ^ „Wu-Tang Clan's RZA Breaks Down His Kung Fu Samples by Film and Song”. 
  8. ^ „Hip-Hop News, Rap Music - XXL”. XXL Mag (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  9. ^ „Itunes and Producers”. 
  10. ^ „ShadezOfBlue™ – Blew You Away.”. 
  11. ^ „Kako postati beatmaker”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Djordjeavt7821/песак&oldid=26696088”