Чикаго

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Чикаго (вишезначна одредница).
Чикаго
енгл. Chicago

Chicago montage.jpg
Колажни приказ градских знаменитости

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Сједињених Америчких Држава САД
Савезна држава Застава Илиноиса Илиноис
Округ Кук
Основан око 1770.
Становништво
Становништво (2010) 2.695.598
Агломерација 9.785.747
Густина становништва 4.816 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 41°54′N 87°39′W / 41.9, -87.65
Временска зона UTC-6, лети UTC-5
Надморска висина 179 м
Површина 606 км²
Чикаго на мапи САД
{{{alt}}}
Чикаго
Чикаго на мапи САД
Остали подаци
Градоначелник Ричард М. Дејли
ФИПС код 17-14000
Веб-страна cityofchicago.org

Чикаго (енгл. Chicago) трећи је град по величини (након Њујорка и Лос Анђелеса) и највећи град у унутрашњости САД. Налази се у држави Илиноис на југозападној обали језера Мичиген. По попису становништва из 2010. у њему је живело 2.695.598 становника.[1]

Чикаго је укупно четврти град по величини на северноамеричком континенту и седми највећи град у западној хемисфери. Његово шире градско (метрополитенско) подручје обично се назива Чикаголенд, а обухвата осам округа са око 10 милиона становника. Кад се уброје сва приградска насеља и оближњи велеград Милвоки, Чикаго се може сматрати и средиштем мегалополиса.

Историја[уреди]

Подручје данас познато као Чикаго некада је било некада село Веа Индијанаца, племена из групе Мајами, и касније, Потаватоми племена. Данашње име града настало је од потаватоми речи checagou, који су од Мајамија преузели реч shikaakwa (назив биљке Allium tricoccum, врсте дивљег лука типичног за ово подручје). У седамдесетим годинама 18. века први досељеник Жан Баптист Поинт ду Сабле, Хаићанин афричког порекла, населио се на насипу реке Чикаго. Године 1795. Индијанци су подручје ЧикагоСпоразумом из Гринвила препустили Сједињеним Државама у сврхе војног коришћења. Године 1803. изграђена је тврђава Дирборн, која је уништена у масакру током Рата из 1812, али је била поново изграђена 1816, и остала у употреби до 1837.

Чикаго је као насеље настао 12. августа 1833. и тада је имао само 350 становника, а статус града добио је 4. марта 1837.

Отварање канала „Илиноис енд Мичиген канал“ 1848. омогућило је бродски превоз од Великих језера кроз Чикаго, па реком Мисисипи све до Мексичког залива. Прва железница изграђена је такође 1848. - „Галина енд Чикаго Јунион Рејлроуд“. Чикаго је са својим путним, железничким, водним и касније ваздушним везама убрзо постао транспортно средиште Сједињених Држава, а тиме и дом трговаца на мало попут компанија Монтгомери Ворд и Сирс, Ребик енд Комапани које су нудиле каталошку продају користећи те везе.

Године 1855. надморска висина града је подигнута за 120 до 210 центиметара како би се грађевине и улице подигле изнад мочваре.

Године 1871. већина града изгорела је у великом пожару. Но, у следећим годинама Чикаго се поново изградио и његова архитектура постала је утицајна широм света. Први облакодер саграђен је 1883. користећи нову конструкцију с челичним костуром. Повратак Чикага на светску сцену запечаћен је светским сајмом „Ворлд Коламбијан Експозишн“, одржаним 1893.

Током двадесетих и тридесетих година 20. века контролу над великим делом града имали су гангстери Џони Торио и Ал Капоне.

Године 1974. завршена је градња Сирс Тауера, који је још увек највиши облакодер у САД и трећи највиши на свету, ако се узима у обзир само висина на коју се уздижу просторије за боравак људи. Сирс Тауер је висок 442 метра и има укупно 110 спратова, а врхови његових антена налазе се на 519 метара изнад тла, те је по том правилу мерења највиши облакодер на свету.

Клима[уреди]

Чикаго има климу типичну за државе америчког Средњег Запада. Нагле промене времена, велике разлике у дневним температурама и непредвидљиве падавине главне су одлике његових временских прилика. Чикаго има четири јасно дефинисана годишња доба, иако се дешава да поједино годишње доба „залута“ у месец у ком се обично не појављује. На пример, у Чикагу је падао снег у фебруару (1942.), и измерено је 33 °C у марту (1982.), а 8. фебруара 1900. се чак догодило да је дневна температура варирала у рангу од 31 °C.

Највећа температура икад забележена у Чикагу су неслужбено измерена 44 °C од 24. јула 1935., док је највиша службено забележена температура од 42 °C измерена током великог топлотног удара 17. јула 1995. Најнижа званично забележена температура од -33 °C измерена је 11. јануара 1982.


Клима Чикага
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 19,4 23,9 31,1 32,8 36,7 40 40,6 38,9 38,3 34,4 27,2 21,7 40,6
Средњи максимум, °C −0,7 2,3 8,6 15,1 21,8 27,1 29,3 27,9 23,9 17,3 8,89 2 15,3
Средњи минимум, °C −8,8 −5,9 −0,8 4,6 10,5 15,9 19,1 18,3 13,7 7,6 0,9 −5,4 5,8
Апсолутни минимум, °C −32,8 −29,4 −24,4 −13,9 −2,8 1,7 7,2 6,1 −1,7 −10 −18,9 −31,7 −32,8
Количина падавина, mm 49,5 45,2 111 71,9 97 98 105,7 97 99,3 87,6 70,9 81,8 974,1
Извор: [1]


Панорама Чикага
Панорама Чикага

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 2.695.598 становника, што је 200.418 (6,9%) становника мање него 2000. године.[1]

Група 2000. 2010.
Белци 907.166 (31,3%) 854.717 (31,7%)
Афроамериканци 1.065.009 (36,8%) 887.608 (32,9%)
Азијати 125.974 (4,3%) 147.164 (5,5%)
Хиспаноамериканци 753.644 (26,0%) 778.862 (28,9%)
Укупно 2.896.016 2.695.598


Спорт[уреди]

Чикаго је град из ког долазе бројне познате спортске екипе из америчких професионалних лига. Најпознатија је наравно кошаркашка екипа шестероструких НБА првака Чикаго Булса, а осим ње Чикаго има и клуб америчког фудбала Чикаго Берс, хокејашки Чикаго Блекхокс, бејзболске Чикаго Кабс и Чикаго Вајтсокс, и фудбалски Чикаго Фајер.

Своје домаће утакмице кошаркаши Булса и хокејаши Блекхокса играју у дворани Јунајтед центар, која годишње угосто више од 200 манифестација. Фудбалски тимови деле стадион Солџер Филд, а бејзболске имају засебне стадионе, па тако Кабси играју на Ригли Филду, а Вајтсокси на Целулар Филду.

Економија[уреди]

Чикаго има трећи по величини бруто метрополитански производ у САД са око 532 милијарде долара према проценама из 2010. године, одмах после Њујорка и Лос Анђелеса, на првом, односно другом месту, респективно. Град је оцењен као град са највише уравнотеженом привредом у Сједињеним Државама, а због високог степена диверзификације, Чикаго је такође проглашен четвртим најважнијим пословним центром у свету према Мастер Кард Ворлвајд трговинском индексу. Поред тога, Чикаго је у свом градском подручју забележио највећи број нових или проширених корпоративних објеката у Сједињеним Америчким Државама за шест од седам година, тачније од 2001. до 2008. године. У 2009. години, Чикаго је постављен на девето место најбогатијих светских градова на листи Уједињене Банке Швајцарске.

Чикаго је велики светски финансијски центар и други по величини пословни центар у Сједињеним Америчким Државама. Град је седиште Банке Федералних Резерви (Седми округ Федералних Резерви). Град је такође дом великих финансијских и берзи деривата.

Производња, штампање, издавање и прехрамбена индустрија такође играју главне улоге у привреди града. Неколико медицинских производа и услуга предузећа имају седиште у Чикагу, укључујући Бактер Интернационал, Боеинг, Абот лабораторије и финансијске услуге здравствене управе Џенерал Електрик.

Чикаго је седиште 12 најбогатијих компанија, као и 17 најбогатијих финансијских компанија.

У Чикагу се налази седиште Макдоналдса, Крафт Фудса, Мотороле и многих других.

Религија[уреди]

Становништво у Чикагу је претежно хришћанске вероисповести. Такође су присутне и друге религије, између осталих и оне попут јудаизма, хиндуизма и ислама.

Превоз[уреди]

Чикаго има два међународна аеродрома, Охеј аеродром и Мидвеј аеродром. Постоје и мањи аеродроми у околини. Градски превоз у Чикагу је под управом предузећа CTA-а.

Административна подела[уреди]

Карта области
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Градске области Чикага

Град је подељен на седамдесет и седам области.

Побратимљени градови и међународна сарадња[уреди]

Чикаго је побратимљен са следећим градовима:[2]

Криминал у Чикагу[уреди]

Чикаго спада међу средње сигурне велике градове у САД. Као и у остатку земље стопа криминала је опала након врхунца током деведесетих.

У периоду од 1990. до 2007. 12.639 лица је убијено.

Год. Бр. убистава Год. Бр. убистава Год. Бр. убистава
1990. 851 2000. 633 2010. 436
1991. 927 2001. 667 2011. 435
1992. 943 2002. 656 2012. 506
1993. 855 2003. 601
1994. 931 2004. 453
1995. 828 2005. 451
1996. 796 2006. 471
1997. 761 2007. 448
1998. 704 2008. 513
1999. 643 2009. 459

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Illinois Trend Report 2: State and Complete Places“ Приступљено 31. 12. 2012.. 
  2. ^ „Chicago Sister Cities“. Chicago Sister Cities International. 2009 Приступљено 22. 7. 2009..  Град Чикаго - градови побратими

Литература[уреди]

  • Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh ed.). Collins Reference. ISBN 0062700553. 
  • Peter C. Mancall, Gary B. Nash, Allan M. Winkler, Charlene Mires, John W. Jeffries, ed. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365. 
  • Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third ed.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332. 
  • Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095. 
  • Michael Kazin, Rebecca Edwards, Adam Rothman, ed. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :