Корисник:Filipnrt6519/песак

Координате: 35° 17′ 36″ С; 139° 40′ 17″ И / 35.2932° С; 139.671293° И / 35.2932; 139.671293
С Википедије, слободне енциклопедије


Напад на Јокосуку[уреди | уреди извор]

Напад на Јокосуку
Део Пацифичког рата, Други светски рат
База морнарице
База морнарице, Јокосука 1945.
Време18. јули 1945.
Место
Јокосука, Јапан

35° 17′ 36″ С; 139° 40′ 17″ И / 35.2932° С; 139.671293° И / 35.2932; 139.671293
Исход савезници побеђују
Сукобљене стране

Сједињене Америчке Државе Сједињене Америчке Државе

Уједињено Краљевство Велика Британија		 Јапан Јапан
Команданти и вође

Сједињене Америчке Државе Вилијам Халси

Сједињене Америчке Државе Џон С. Мекејн

Уједињено Краљевство Бернард Ровлингс
Јачина
Сједињене Америчке ДржавеТрећа флота
Уједињено КраљевствоОперативна група 37
Уједињено КраљевствоОперативна група 38		 ЈапанЈапанска царска морнарица
Жртве и губици
14 авиона
18 авијатичара		 1 разарач
1 подморница
2 брода за пратњу потопљена
1 борбени брод оштећена
5 мала брода оштећена
43 авиона уништена
77 авиона оштећена

Напад на Јокосуку је био ваздушни напад који је извела морнарица Сједињних Америчких Држава 18. јула 1945. током последњих недеља Пацифичког рата. Јапански ратни брод Нагато је био главна мета напада, иако су нападнути и противавионски положаји и други ратни бродови у морнаричком Арсеналу Јокосуке. Остали авиони Америчке морнарице и краљевске морнарице су погодили аеродроме на територији Токија.

Док је Нагато самомало оштећен, америчка летелица је потопила разарач, подморницу и два брода за пратњу и оштетила пет малих бродова. Савезнички пилоти су такође тврдили да је уништено неколико локомотива и 43 јапанска авиона, као и да је оштећено још 77 авиона. Јапанске противавионске пушке су обориле дванаест америчких и две британске летелице.

Uvod[уреди | уреди извор]

Током јула 1945. године, Трећа флота Сједињених Америчких Држава, коју је предводио адмирал Вилијам Хелси, извела је низ ваздушних напада и поморских бомбардовања на јапанске трупе. Те нападе је извршила ударна снага Треће флоте, Оперативне групе 38, коју је предводио вицеадмирал Џон С. Мекејн, а ту су спадале девет носача флоте, шест лаких носача и њихове пратње.[1][2]Готово хиљаду летелица је укрцано на ове носаче.[3]10. јула авиони Оперативне групе 38 напали су аеродроме око Токија, када је по њиховим тврдњама уништено 340 јапанских авиона на земљи и 2 у ваздуху.[4] Ниједан јапански авион није пружио отпор овом нападу, зато што су их држали у резерви да изврше самоубилачке нападе на савезничку флоту током очекиване инвазије касније 1945. године.[5] Након овог напада Трећа флота је 14. и 15. јула напала Хокаидо северни Хоншу, где су уништили велики број бродова и 25 авиона.[6] Амерички бродови су након овога отишли на југ и 16. јула им се придружила главна ударна снага британске тихоокеанске флоте, која је одређена као Оперативна група 37, коју су чинили 3 носача авиона и њихове пратње.[7]

Због несташице горива и опасности од напада савезничких авиона и подморница велики бродови јапанске царске морнарице нису изашли на море до јула 1945. године.[8]Већина ових ратних бродова су били смештени у близини базе на Куреу и другим локацијама, док су Сето, Нагато и неколико мањих бродова били у арсеналу Јокосука у заливу Токија.[9] У то време брод је био покривен камуфлажом, да би га авиони теже уочили, привезан за пирстаниште окренут ка северозападу. Да би могли да пруже заштиту моранричкој бази са Нагата су скинута сва секундарна наоружања и сви противавионски топови, који су постављени на оближња брда.Иако котлови бојног брода нису били упаљени, она је добивала пару и напајање од подморског ловца Фукугава Мару бр. 7 и помоћног котла смештеног на молу. Разарач Ушио је био смештен у близини како би могао да заштити бојни брод са својим 25мм противавионским топовима.[9]

Захваљујући фотографијама снимљеним током напада на Токио 10. јула савезници су открили положај Нагата у Јокосуки. Халси и вицеадмирал Бернард Ровлингс су се састали 16. јула да планирају напад на Токио.[9]Халси је био одлучан да потопи остатке јапанске царске морнарице, а центар напада је био бојни брод Нагато, јер је то био водећи брод Исороку Јамамота током напада на бисерну луку у децембру 1941. године.[10][11] Због положаја бојног брода, стратези Треће флоте су проценили да ће авиони који учествују у лансирању торпеда против ње претрпети велике губитке, па су уместо тога одлучили да користе тактику ронилачког бомбардовања.[9] Због планинског положаја копнене стране поморске базе, ронилачки бомбардери су били ограничени са прилазима.[11]

Napad[уреди | уреди извор]

Поморски арсенал Јокосуке 18. јула 1945. године
Поморски арсенал Јокосуке 18. јула 1945. године

Америчка и британска флота су 17. јула покушале да нападну поморски арсенал Јокосуке и друга подручја на територији Јапана. Послата су таласа авиона, а напад је прекинут због тмурних облака над регионом и сви даљи напади су отказани. Авион који је успео да стигне до Токија погодио је аеродроме северно од града и нанео малу штету.[12][13] Један амерички ловац је прелетео преко морнаричке базе, на шта су били спремни, али до напада није дошло.[9] У ноћи између 17. и 18. јула амерички и британски ратни бродови бомбардирали су град Хитачи.[14]

Наредног дана савезничка флота је отишла на југ где је чекала погодно време за извођење авионских напада. Уколико ујутру услови су се побољшали и у 11:30 ујутру почели су ваздушни напади. Британски авиони Оперативне групе 37 су послати да нападну аеородроме у Токију. Овај напад је веома смањен, зато сто је систем за гориво HMS Victorious контаминиран водом и носач је могао да лансира само шест ловаца Vought F4U Corsair.[15] Највећи труд Оперативне групе 38 је био морнарички арсенал Јокосуке, а главна мета напада је био бојни брод Нагато. Мањи број америчких авиона је послат да нападне јапанска ваздушна поља.[15][16]

Напад на Јокосуку почео је око 15.30 сати 18. јула.[9] Први талас америчких летелица напао је противавионске батерије око поморске базе и успео да их неутралише. После тога, авион VF-88 напао је Нагато бомбама.[17]Бомба тешка 500 килограма је погодила мост бојног брода, при чему је убила контра-адмирала Отсука Микија, као и извршног официра и неколицину људи.[9]Још једна бомба од 500 килограма је касније погодила Нагато и детонирала се у близини официрске касарне убивши око 22 морнара и уништивши четири пушке од 25мм. Још само један директан погодак на брод се десио са гранатом од 130мм, али она није експлодирала. У близини Нагата су пале јос 60 бомби које су пробиле његов двоструки труп кроз који је ушло 2000 тона воде. Напад се завршио у 16:10, до тада је погинуло 35 од 967 официра и посаде бојног брода. Касније су проценили да је укупна штета на броду била мала.[9]

Напад на Јокосуку 1945

Амерички авион је напао и остале бродове који су били у луци Јокосуке. Недовршена врста Матсу разарач Јазекура се након бомбардовања половио и потонуо, а другом бомбом је уништена подморница I-372 где није било људских жртава, јер је целокупна посада била на копну у том тренутку.[9][17] Такође су потопљена и два брода за пратњу, као и торпедни чамац.[17] У овом нападу су оштећена и 5 бродова, укључујући застарели разарач Јаказе и бродови за обуку Фуџи и Касуга. Фукугава Мару бр. 7 и Ушио, иако су били у близини Нагата нису били оштећени.[9] [17]Британски и амерички авиони послати против аеродрома тврдили су да су уништили 43 јапанска авиона и оштетили још 77, такође су тврдили да су уништили неколико железничких локомотива.[16] У овом нападу губици савезника су били 12 авиона Америчке морнарице, два авиона Краљевске морнарице и 18 авиона.[15][16]

Последице[уреди | уреди извор]

Након напада на токијски залив 18. јула савезници су се повукли из Јапана како би наточили гориво. Следећи напади који су се догодили 24.,25. и 28. јула су били на јапанску царску морнарицу у Куреу и Унутрашњем мору.[18] У овим нападима су уништили три бојна брода, носач авиона и неколико других ратних бродова, али су савезници изгубили 133 авиона и 102 посаде је убијено.[19] Трећа флота и елементи БПФ наставили су ударе на територије у Јапану до краја рата 15. августа 1945.[20]

Јапански бојни брод Нагато 1946

После напада на Јокосуку, посада Нагата уклонила је све жртве са брода и извршила могуће поправке. Потопили су и неколико баластних бродских резервоара да би се стекао утисак да је брод потопљен. Током раних сати 2. августа Нагату је наређено да изађе на море како би пресрео савезничке снаге. Међутим пре него што су извршили припреме за напуштање луке овај напад је отказан, јер се информацију о броју савезничких бродова испоставила нетачном и брод је 30. августа предат Америчкој морнарици. Била је један од циљних бродова за два испитивања атомске бомбе спроведена на Бикини Атолу 1. и 28. јула 1946. током операције Раскршће, и ту је потонула у ноћи између 29. и 30. јула.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Morison (1960), стр. 310
  2. ^ Tillman (2010), стр. 199
  3. ^ Frank (1999), стр. 157
  4. ^ Royal Navy (1995), стр. 218
  5. ^ Tillman (2010), стр. 201
  6. ^ Morison (1960), стр. 311–314
  7. ^ Royal Navy (1995), стр. 219–220
  8. ^ Tillman (2010), стр. 208
  9. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Tully (2003), "Nagato's Last Year: July 1945 – July 1946"
  10. ^ Hoyt (1982), стр. 48
  11. ^ а б Tillman (2010), стр. 210
  12. ^ Hoyt (1982), стр. 54
  13. ^ Royal Navy (1995), стр. 220
  14. ^ Royal Navy (1995), стр. 220
  15. ^ а б в Royal Navy (1995), стр. 221
  16. ^ а б в Hoyt (1982), стр. 55
  17. ^ а б в г Morison (1960), стр. 316
  18. ^ Royal Navy (1995), стр. 221–222
  19. ^ Halsey (1947), стр. 265
  20. ^ Morison (1960), стр. 331–335

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Frank, Richard B (1999). Downfall. The End of the Imperial Japanese Empire. New York: Penguin Books. ISBN 067941424X.
  • Halsey, William F.; Bryan, J (1947). Admiral Halsey's Story. London: Whittlesey House. OCLC 747307493.
  • Hoyt, Edwin P. (1982). Closing the Circle. War in the Pacific: 1945. New York: Van Nostrand Reinhold Compаny. ISBN 0-442-24751-6.
  • Morison, Samuel Eliot (2002) [1960]. Victory in the Pacific. History of United States Naval Operations in World War II. Champaign: University of Illinois. ISBN 0-252-07065-8.
  • Royal Navy (1995). War with Japan. Volume VI Advance to Japan. London: HMSO. ISBN 0-11-772821-7.
  • Tillman, Barrett (2010). Whirlwind: The Air War Against Japan 1942–1945. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-1-4165-8440-7.
  • Tully, A.P. (2003). "Nagato's Last Year: July 1945 – July 1946". Mysteries/Untold Sagas of the Imperial Japanese Navy. Combinedfleet.com. Retrieved 22 April 2011


Filipnrt6519/песак на Викимедијиној остави.
35° 17′ 36″ С; 139° 40′ 17″ И / 35.2932° С; 139.671293° И / 35.2932; 139.671293


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Filipnrt6519/песак&oldid=26659146”