Корисник:Markoepo4215/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Биткојн
Логотип Биткојн-а
СкраћеницаBTC, XBT, (B͈̎), Ƀ
Основана2009. година
ОснивачСатоши Накамото
Датум оснивања2009. година
ТипДецентрализован
Подручје деловањаМеђународна валута
Веб-сајтhttps://www.bitcoin.com/

Биткојн (енгл. Bitcoin) је децентрализована, дигитална, глобална валута, која омогућава тренутне исплате било коме и било где у свету. Биткојн користи технологију P2P (енгл. peer-to-peer) без централног ауторитета: управљање трансакцијама и издавање новца врши сам систем и корисници у систему. Настала је 2009. године, а створена је од стране особе|особа под псеудонимом Сатоши Накамото. Биткоини имају све пожељне особине новца. Они су преносиви, издржљиви, дељиви, препознатљиви, оскудни и тешки за фалсификовање.

Карактеристике Биткојна[уреди | уреди извор]

Биткојн-e током времена стварају корисници Биткојн мреже, уместо централне банке, као у случају код стандардних валута. То значи да је Биткојн „непоуздан“ и корисници не морају да верују у било какав већи ауторитет, чак ни међусобно, како би њихов новац био сигуран, али и морају бити свесни ризика. Биткојн називају „крипто-валутом“, јер цео систем штити математичка (криптографија) уместо централног органа. Децентрализација такође значи да различите особине Биткојна, на пример његова вредност у односу на друге валуте, број Биткојна у оптицају, стопа инфлације и накнаде за трансакције не могу бити изманипулисане од било које појединачне особе или групе. То значи да не постоји организација која штити кориснике Биткојна и такође значи да његови корисници сами сносе ризике за своје губитке.[1]

Највиша цена коју је Биткојн достигао износи : 19.414,10 америчких долара, а тренутно цена варира између : 8.200,00 и 9.000,00 америчких долара.

Табела вредности Биткојна у протеклих 4 година
Биткојн Цена (УСД)
2015. година 468.99
2016. година 789.01
2017. година 19.414
2018. година 8,228

Како се долази до Биткојна?[уреди | уреди извор]

Постоје тренутно два начина како можемо постати власници Биткојн валуте. То су :

  • Биткојн можемо купити у замену за новац и са њим чекати да му цена порасте како би га опет заменили за декретни новац.
  • Можемо постати власник Биткојна тако што га сами ископамо, односно стручније "изрударимо" (енгл. mining).[2]

Рударење Биткојна[уреди | уреди извор]

Рударење (прављење блокова) је процес додавања информација о трансакцијама у Биткојнов јавни регистар трансакција који се назива Блок Чеин (енгл. Block Chain). Примарни задатак рударења је да дозволи мрежи корисника да дођу до решења “математичке једначине” концензусом али исто тако (и много важније) то је механизам заштите самог система. Сви “рудари” заједно проверавају и уносе нове информације у овај регистар и заједно одбацују све покушаје лажних трансакција простом већином и пратећи временски распоред трансакција.

Биткојн се рудари помоћу скупа јаких графичких картица или помоћу Асиц (енгл. Asic). машине која ради на принципу стандардних интегрисаних кола.

  • За рударење помоћу графичке платформе, потребан је обичан рачунар, у коме не морају бити јаке компоненте сем графичких картица, стим да матична плоча мора имати најмање 6 слотова за графичке картице како би се Биткојн брже рударио уз помоћ више картица.
  • Асиц машина углавном је доста јача и бржа од обичног рачунара, доста је скупља и користи се искључиво за рударење Биткојна.

Програм (енгл. Software) за рударење помоћу графичких картица зове се Клејмор (енгл. Claymore) [3]

Mining Farm
На слици је приказана фарма за рударење Биткојн-а.

Биткојн новчаник[уреди | уреди извор]

Биткојн новчаник је заштићена адреса на коју шаљемо изрударене или купљене Биткојне. Постоји четири Биткојн новчаника, а то су :

  1. Десктоп новчаници (енгл. Desktop wallet) су прилагођени разним системима тј. постоји новчаник који је прилагођен за Windows (енгл. Microsoft Windows) платформу, Линух (енгл. Linux) платформу и Макинтош (енгл. Macintosh) платформу. У преводу то је програм који се једноставно инсталира на рачунар, на њему генеришете адресу на коју рударите коине и помоћу тог програма врши те трансакције и управљате са стањем ваше адресе. Није нешто претерано сигурно користити овај начин, јер ако на то гледамо из перспективе сигурности онда то није претерано заштићен систем, јер сваки рачунар може да се хакује и самим тим да вам се украде адреса и са ње пребаци стање на другу адресу.
  2. Мобилни новчаници (енгл. Mobile wallet) такође постоје као генератор вашег новчаника и адресе, направљени су за сваку платформу (Андроид, ИОС, Microsoft Windows, Блекбери).
  3. Веб новчаници (енгл. Web wallet) су једни од најкоришћенијих начина креирања новчаника до сада у свету, јер је потпуно бесплатан процес креирања, све што је потребно је да се региструјете, извршите ауторизацију на вашем мејлу и затим подесити такође сигурност вашег новчаника на разне начине како би били сигурни јер је веб новчаник такође у позадини један рачунар или (сервер) који може да се хакује и на тај начин покраде стање новчаника. Међутим један од најпопуларнијих и најстабилнијих веб новчаника је Блок Чејн новчаник, који до сада није хакован нити је престао са радом, стим да је једно време било искључено регистовање на сајту зог превише захева за нове кориснике. Сада је то у нормали и свако може да креира свој налог и направи адресу на коју може да рудари и којој може да приступи преко сајта тако да види стање, прими којне, пошаље којне, прати статиску Биткојна итд.
  4. Хардвер новчаници (енгл. Hardware wallet) су најсигурнији новчаници, јер су ван мреже (енгл. Offline) и практично је не могуће хаковати овакав систем новчаника. Постоји различитих уређаја, а један од најпознатијих је "Леџер Нано С" (енгл. Ledger Nano S). То је уређај сличан USB флеш меморији, који има уграђен дисплеј и заштићен је редоследом одређених двадесет и четири речи.[4]


Предности и мане Биткојна[уреди | уреди извор]

  • Биткојн има неколико великих предности у поређењу с традиционалним валутама. Прво, Биткојн трансакције не захтевају посредника, то јест, могуће их је обавити без банке, што их чини примамљивијим за трговце због ниже цене робе и услуга (нема банкарске провизије). Друго, Биткојн трансакције су у потпуности анонимне, што значи да се не зна ко је послао и ко је примио новац у валути Биткојн.
  1. Мане Биткојн-а уско су повезане с предностима. Због тога што контролни орган (банка) не постоји (самим тим нема ни лога трансакције), повраћај новца у случају да продавац не испоручи плаћену робу и услуге, не може бити законски регулисано. Просто речено, ако неком платите у Биткојнима, а тај неко вас на било који начин превари, немате коме уручити жалбу, сами сносите ризик. Према статистикама, око 45% Биткојн трансакција у последњих неколико година завршило се таквом преваром. Управо зато постоје дигиталне мењачнице, где за одговарајући проценат можете конвертовати Биткојн у стандардну валуту. [5]

Инфраструктура за практичну примену[уреди | уреди извор]

Ако на инфраструктуру гледамо као на то који и какав хардвер нам је потребан да би рударили Биткојн, онда је то тема која је веома обимна и која захтева доста тестирања и истраживања. Пре свега, морамо да одлучимо шта ћемо да рударимо, односно коју крипто-валуту како би знали какву конфигурацију рачунара да склопимо. Биткојн се тренутно може рударити само помоћу Асиц-а, за графичку платформу је закључан. Опрему је веома тешко набавити, у овом тренутку је вредност опреме превисока, ствар економије, чим је потражња већа, већа је и цена.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dragi: Bitkoin predstavlja veliki rizik”. Politika Online (на језику: српски). Приступљено 2018-04-19. 
  2. ^ „Šta je Bitcoin i kako da ga koristite u naplati? | MarketingITD”. marketingitd.com (на језику: српски). Приступљено 2018-04-19. 
  3. ^ „Kako postati Bitcoin Miner - Hrvatski Bitcoin Portal”. Hrvatski Bitcoin Portal (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-19. 
  4. ^ „Bitcoin novčanici (Wallets) - Hrvatski Bitcoin Portal”. Hrvatski Bitcoin Portal (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-19. 
  5. ^ „Što je bitcoin: prednosti i nedostaci digitalnog novca”. Život i stil (на језику: хрватски). Приступљено 2018-04-19. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Markoepo4215/песак&oldid=22896319”