Корисник:Radisicfilip/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Независни токен
Илустрација независног токена

Незаменљиви токен (НФТ)(енг. „non-fungible token”) је финансијска сигурност која се састоји од дигиталних података ускладиштених у блокчејну. Власништво над НФТ-ом је забележено у блок-чејну, а власник га може пренети, омогућавајући да се исти продају и тргују. Токени обично садрже референце на дигиталне фајлове као што су фотографије, видео записи и аудио записи. Пошто се токени могу јединствено идентификовати, разликују се од криптовалута, које су заменљиве. Тржишна вредност НФТ токена је повезана са дигиталном датотеком на коју се позива.

Заговорници НФТ токена тврде да они обезбеђују јавни сертификат о аутентичности или доказ о власништву, мeђутим законска права која преноси НФТ токен могу бити неизвесна. Власништво над НФТ токеном како је дефинисано блокчеином нема ауторска права, права интелектуалне својине или друга законска права над његовом повезаном дигиталном датотеком. НФТ токен не ограничава дељење или копирање повезане дигиталне датотеке и не спречава креирање токена који упућују на идентичне датотеке.

НФТ-ови су коришћени као шпекулативне инвестиције и изазвали су све веће критике због трошкова енергије и угљичног отиска повезаног са валидацијом блокчејн трансакција, као и њихове честе употребе у уметничким преварама.[1] Тржиште НФТ-а се такође пореди са економским балоном или Понзи шемом.[2]

Тржиште НФТ-а је драматично порасло од 2020. до 2021.: трговина НФТ-овима у 2021. години порасла је на више од 17 милијарди долара, што је за 21.000% више у односу на укупно 82 милиона долара из 2020. године.[3]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

НФТ токен је јединица података, ускладиштена на типу дигиталне имовине која се зове блокчејн, којом се може продавати и трговати.[4] НФТ може бити повезан са одређеним дигиталним или физичким средством, укључујући, али не ограничавајући се на, уметност, песме и лиценцу за коришћење средства у одређену сврху.[5] НФТ (одговарајућа лиценца за коришћење, копирање или приказивање основног средства) може се трговати и продавати на дигиталним тржиштима.[6] Трговање токенима обично резултира неформалном разменом власништва над имовином која нема правни основ за спровођење, и тако често даје нешто више од употребе као статусног симбола.[7]

НФТ токени функционишу као криптографски токени, али за разлику од криптовалута као што су Биткојн(енг. „Bitcoin”) или Етеријум(енг. „Etherеum”), НФТ-ови нису међусобно исти, због тога нису заменљиви. Док су сви биткојни једнаки, сваки НФТ токен може представљати различиту основну имовину и стога може имати другачију вредност.[8] НФТ-ови се креирају када блокчејн ланци спајају записе који садрже криптографске хешове – скупове знакова који идентификују скуп података. Креирајући ланац блокова података који се могу идентификовати. Овај процес криптографске трансакције обезбеђује аутентификацију сваке дигиталне датотеке. Обезбеђивањем дигиталног потписа који прати власништво НФТ-а.[8]

Ауторско Право[уреди | уреди извор]

Власништво над НФТ токеном не даје ауторска права или права интелектуалне својине на дигитално средство које НФТ наводно представља.[9] Неко може да прода НФТ који представља њихово дело, али купац неће нужно добити ауторска права на то дело, тако да продавац може да креира додатне НФТ токене истог дела.[10] Дакле, НФТ је само доказ власништва одвојено од ауторских права.[11] Они дефинитивно не поседују ауторска права на основно дело осим ако се експлицитно не пренесу.[12]

Историја[уреди | уреди извор]

Рана историја (2014–2017)[уреди | уреди извор]

Први познати „НФТ“ токен, Квантум,[13] креирали су Кевин Мекој и Енил Деш у мају 2014. Састоји се од видео клипа који је направила Мекојева супруга Џенифер. Мекој је регистровао видео на блокчејну Нејмкојн(енг. „Namecoin”) и продао га Дешу за 4 долара, током презентације уживо за конференцију Седам на седам у Новом музеју у Њујорку. Мекој и Деш су ту технологију назвали „монетизована графика“.[14] Ово је експлицитно повезало незаменљиви, размењиви блокчејн маркер са уметничким делом, преко метаподатака на ланцу (омогућено од стране Нејмкојн-а).[15]

У октобру 2015, први НФТ пројекат, Етерија (енг. „Etheria”), покренут је и демонстриран на Дeвкону 1 у Лондону, првој Етеријум конференцији за програмере, три месеца након лансирања Етеријум блокчејна. Већина Етеријиних 457 хексагоналних плочица које се могу купити и којима се може трговати остала је непродата више од пет година до 13. марта 2021. године, када је обновљено интересовање за НФТ изазвало лудницу за куповину. У року од 24 сата, све плочице тренутне верзије и претходне верзије, свака чврсто кодирана на 1 ЕТХ (0,43 америчких долара у тренутку лансирања), продате су за укупно 1,4 милиона америчких долара.[16]

Термин „НФТ“ је постигао ширу употребу. Стандард се поклопио са покретањем неколико НФТ пројеката, укључујући Курио Кардс(енг. „Curio Cards”''), Криптопанкс(енг. „CryptoPunks”) (пројекат за трговину јединственим цртаним ликовима, који је амерички студио Ларва Лебс објавио на блокчејну Етеријум).[17]

Повећана свест јавности (2017-данас)[уреди | уреди извор]

  • Онлине игра Криптокитис(енг. „CryptoKitties”) из 2017. постала је профитабилна продајом трговачких мачјих НФТ-ова, а њен успех је привукао пажњу јавности на НФТ токене.[18]
  • Тржиште НФТ-а је доживело брз раст током 2020. године, а његова вредност се утростручила на 250 милиона америчких долара.[19] У прва три месеца 2021. године, више од 200 милиона долара потрошено је на НФТ.[20]
  • У првим месецима 2021. интересовање за НФТ токене је порасло након бројних распродаја и аукција уметничких дела високог профила.[21]

Примена НФТ токена[уреди | уреди извор]

Дигитална уметност[уреди | уреди извор]

Дигитална уметност је уобичајен случај употребе НФТ токена.[22] Аукције високог профила НФТ-ова повезаних са дигиталном уметношћу привукле су значајну пажњу јавности. Рад под насловом Спајање уметника Пака био је најскупљи НФТ, са аукцијском ценом од 91,8 милиона америчких долара.[23]

Неки НФТ-ови дигиталне уметности, попут ових пиксел арт ликова, примери су генеративне уметности.

Неке НФТ колекције, укључујући Борд Ејпс и КриптоПанкс су примери генеративне уметности, где се много различитих слика ствара склапањем избора једноставних компоненти слике у различитим комбинацијама.[24]

Музика[уреди | уреди извор]

У фебруару 2021, НФТ су наводно генерисали око 25 милиона долара у музичкој индустрији, а уметници су продавали уметничка дела и музику као НФТ токене.[25] Музичари који су користили НФТ су амерички репер Лил Памп,[26] Грајмс[27] и репер Еминем.[28]

Прање новца[уреди | уреди извор]

НФТ, као и са другим блокчејн хартијама од вредности и са продајом традиционалне уметности, потенцијално се могу користити за прање новца.[29] Аукцијске платформе за продају НФТ-а могу се суочити са регулаторним притиском да се придржавају закона о спречавању прања новца.[30]

У студији Министарства финансија Сједињених Држава из фебруара 2022. процењено је да постоје „неки докази о ризику од прања новца на тржишту уметничких дела високе вредности“, укључујући „настајуће тржиште дигиталне уметности, као што је коришћење незаменљивих токена (НФТ) .[31] Студија је разматрала како трансакције НФТ-а могу бити једноставнија опција за прање новца кроз уметност избегавањем транспортних или осигуравајућих компликација у трговини физичком уметношћу. Неколико НФТ берзи су означене као пружаоци услуга виртуелне имовине који могу бити подложни прописима Мреже за борбу против финансијских злочина. У марту 2022. године, две особе су оптужене за извршење НФТ шеме од 1.000.000 долара путем електронске преваре.[32]

Проблеми и критике[уреди | уреди извор]

Неспроводљивост ауторских права[уреди | уреди извор]

Као слика на вебу, дигитална уметност повезана са незаменљивим токеном може се кликнути десним тастером миша и сачувати као било која друга сликовна датотека

Пошто је садржај НФТ-а јавно доступан, свако може лако да копира датотеку на коју референцира НФТ. Штавише, власништво над НФТ-ом на блокчејну не преноси инхерентно правно примењива права интелектуалне својине на фајл.

Постало је добро познато да се НФТ слика може копирати или сачувати из веб претраживача коришћењем менија десног клика за преузимање референтне слике. Присталице НФТ-а омаловажавају ово умножавање НФТ уметничких дела као „менталитет десног клика“. Један колекционар кога је цитирао Вајс упоредио је вредност купљеног НФТ-а (за разлику од непрокупљене копије основног средства) са вредношћу статусног симбола „да би показао да себи могу приуштити да плате толико“.[7]

Фраза „менталитет десног клика“ се проширила вирално након њеног увођења, посебно међу онима који су били критични према НФТ тржишту и који су присвојили тај термин да би се похвалили својом способношћу да с лакоћом сниме дигиталну уметност коју подржава НФТ.[7]

Складиштење ван блокчејна[уреди | уреди извор]

НФТ-ови који представљају дигиталну уметност углавном не чувају придружену датотеку уметничког дела на блокчејну због велике величине такве датотеке. Такав токен функционише као сертификат о власништву, са веб адресом која указује на предметно уметничко дело.[14]

Накнаде уметника и купаца[уреди | уреди извор]

Продајне платформе наплаћују уметницима и купцима накнаде за ковање, уврштавање, потраживање и секундарну продају. Анализа тржишта НФТ-а у марту 2021. открила је да се већина НФТ уметничких дела продавала за мање од 200 долара, док је трећина продата за мање од 100 долара . Они који су продавали НФТ-ове испод 100 долара плаћали су накнаде за платформу између 72,5% и 157,5% тог износа. У просеку хонорари чине 100,5% цене, што значи да су такви уметници у просеку плаћали више новца од хонорара него од продаје.[33]

Безбедност[уреди | уреди извор]

У јануару 2022. објављено је да продавци искориштавају неке НФТ-ове да несвесно прикупљају корисничке IP адресе.[34]

Пирамида/Понзи шема[уреди | уреди извор]

Структура тржишта НФТ-а личи на пирамиду или Понзи шему, у којој рани корисници профитирају на рачун оних који касније купују.[35]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Investors Spent Millions on ‘Evolved Apes’ NFTs. Then They Got Scammed.”. www.vice.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  2. ^ „NFTs, an overblown speculative bubble inflated by pop culture and crypto mania”. theconversation.com. Приступљено 2022-05-15. 
  3. ^ PYMNTS (2022-03-10). „NFTs Hit $17B in Trading in 2021, Up 21,000%”. www.pymnts.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  4. ^ Wilson, Kathleen Bridget; Karg, Adam; Ghaderi, Hadi (2021-10-29). „Prospecting non-fungible tokens in the digital economy: Stakeholders and ecosystem, risk and opportunity”. Business Horizons (на језику: енглески). ISSN 0007-6813. doi:10.1016/j.bushor.2021.10.007. 
  5. ^ Twitter; Instagram; Email; Facebook (2021-03-11). „$69 million for digital art? The NFT craze explained”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  6. ^ Kastrenakes, Jacob (2021-03-11). „Beeple sold an NFT for $69 million”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  7. ^ а б в „What the Hell Is ‘Right-Clicker Mentality’?”. www.vice.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  8. ^ а б Staff, WIRED. „WTF Is an NFT, Anyway? And Should I Care?”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2022-05-15. 
  9. ^ Thaddeus-Johns, Josie (2021-03-11). „What Are NFTs, Anyway? One Just Sold for $69 Million.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-05-15. 
  10. ^ Clark, Mitchell (2021-03-03). „People are spending millions on NFTs. What? Why?”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  11. ^ „NFT blockchain drives surge in digital art auctions”. BBC News (на језику: енглески). 2021-03-03. Приступљено 2022-05-15. 
  12. ^ Staff, Courtney Majocha/HLS News; May 19; 2021. „Memes for Sale? Making sense of NFTs”. Harvard Law Today (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  13. ^ Cascone, Sarah (2021-05-07). „Sotheby's Is Selling the First NFT Ever Minted—and Bidding Starts at $100”. Artnet News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  14. ^ а б Dash, Anil (2021-04-02). „NFTs Weren’t Supposed to End Like This”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  15. ^ Ostroff, Caitlin (2021-05-08). „The NFT Origin Story, Starring Digital Cats”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-05-15. 
  16. ^ „The Cult of CryptoPunks”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  17. ^ „Should You Buy a Bitcoin-Inspired Image of Lindsay Lohan?”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 2021-03-08. Приступљено 2022-05-15. 
  18. ^ Non-fungible token (на језику: енглески), 2022-05-13, Приступљено 2022-05-15 
  19. ^ „The NFT Market Tripled Last Year, and It’s Gaining Even More Momentum in 2021”. Emerging Tech Brew (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  20. ^ „NFTs Are Shaking Up the Art World—But They Could Change So Much More”. Time (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  21. ^ „Explainer: NFTs are hot. So what are they?”. Reuters (на језику: енглески). 2021-03-17. Приступљено 2022-05-15. 
  22. ^ „Blockchain company buys and burns Banksy artwork to turn it into a digital original”. www.cbsnews.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  23. ^ Thaddeus-Johns, Josie (2021-03-11). „What Are NFTs, Anyway? One Just Sold for $69 Million.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-05-15. 
  24. ^ „NFTs turn Japan’s manga and anime into genuine art”. Financial Times. 2021-10-13. Приступљено 2022-05-15. 
  25. ^ „Music-related NFT sales have topped $25m in the past month”. Music Business Worldwide (на језику: енглески). 2021-03-12. Приступљено 2022-05-15. 
  26. ^ „CEO of Sweet Talks NFT Partnership with Rapper Lil Pump”. Cheddar (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  27. ^ Kastrenakes, Jacob (2021-03-01). „Grimes sold $6 million worth of digital art as NFTs”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  28. ^ Kaufman, Gil; Kaufman, Gil (2021-04-23). „Eminem’s First NFT Drop, ‘Shady Con,’ Includes One-of-a-Kind Slim Shady-Produced Beats”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  29. ^ „NFTs: A New Frontier for Money Laundering?”. rusi.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  30. ^ „China’s market for NFTs, metaverse may drive money laundering”. South China Morning Post (на језику: енглески). 2021-12-02. Приступљено 2022-05-15. 
  31. ^ „Treasury Releases Study on Illicit Finance in the High-Value Art Market”. U.S. Department of the Treasury (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  32. ^ „Two Defendants Charged In Non-Fungible Token (“NFT”) Fraud And Money Laundering Scheme”. www.justice.gov (на језику: енглески). 2022-03-24. Приступљено 2022-05-15. 
  33. ^ Kinsella, Eileen (2021-04-29). „Think Everyone Is Getting Rich Off NFTs? Most Sales Are Actually $200 or Less, According to One Report”. Artnet News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  34. ^ „This NFT on OpenSea Will Steal Your IP Address”. www.vice.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  35. ^ „Matt Damon’s crypto ad is more than just cringeworthy”. Financial Times. 2022-01-05. Приступљено 2022-05-15. 

Литература[уреди | уреди извор]

Менталитет десног клика од стране аутора Метју Гаулта и ко аутора Џордана Пирсона.

О томе како НФТ-еви могу да буду злоупотребљени ради крађе IP адресе од стране аутора Џосефа Кокса

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Radisicfilip/песак&oldid=25921463”