Корисник:VS6507/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Анатомија — први семестар

Функције хуманог скелета[уреди | уреди извор]

  1. Супортативна и покретна;
  2. Протективна (заштита унутрашњих органа: кранијум штити мозак, док ребра врше заштитну улогу плућа и сл);
  3. Физиолошка улога (чување калцијума, хематопоеза − продукција целуларних компонентни крви sanguim, вискозног течног ткива, неке од ћелијских компонентни: ·RBC, °WBC, −Pts)
  • Ендоскелет
  • Егзоскелет (код артопода и нижих видова организама)

Врсте костију[уреди | уреди извор]

  • Равне кости (протективна, хематопоетска функција)
  • Дуге кости (делови: дијафиза, епифиза, метафиза growth plate; покретна и хематопоетска улога која се одиграва у костној сржи. Постоји црвена и жута костна срж. Црвена костна срж (у равним костима и епифизама дугих костију) има улогу у продукцији еритроцита. Жута костна срж има улогу у складиштењу адипозног ткива. Смештена је дијафизама дугих костију.)



Хумана генетика[уреди | уреди извор]

Пи-Си-Ар (PCR) метода. — Пи-Си-Ар (енгл. polymerase chain reaction) или реакција ланчане полимеризације је метод у молекуларној генетици који омогућава селективно умножавање одређног сегмента молекула ДНК. Пи-Си-Ар метода се заснива на принципима репликације ДНК. Да би се извршило умножавање одабраног региона ДНК, неопходо је да познајемо структуру његових граничних региона. На основу тих података конструишу се једноланчани низови од око 20 нуклеотида — тзв. прајмери, који су комплементарни овим регионима. У Пи-Си-Ар реакцији прајмери се везују за матричне нити ДНК и служе ДНК полимерази као прајмери за синтезу нових ланаца нуклеотида.