Корисник:Videnovic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Volvo automobiliVolvo (šved.Volvo personvagnar,stilizovano VOLVO na logu kompanije) je švedski multinacionalni proizvođač luksuznih automobila sa sedištem u Torslandi,Getborg.Kompanija proizvodi SUV ,limunzine i karavane.Glavni markentiški aduti kompanije se vrte oko bezbednosti,Švedskog nasleđa i dizajna.


Volvo Car AB
Типauto industrija
СимболOMX: VOLCAR B
ИндустријаAutomotive
Основана1927. год.; пре 97 година (1927)
СедиштеGothenburg, Švedska
ПодручјаCeo svet
Кључни људи
Производ(и)Luksuzni automobili
ПроизводњаРаст 709,000 vozila
ПриходРаст Шаблон:SEK
ЗарадаПад Шаблон:SEK
Нето зарадаПад Шаблон:SEK
АктиваРаст Шаблон:SEK
Акцијски капиталРаст Шаблон:SEK
ЗапосленихПад 45,000
ХолдингGeely (78.7%)
Подружнице
Вебсајтvolvocars.com
Референце: [1]



Volvo automobili su se odvojili od svoje bivše roditeljske kompanije i proizvođača šlepera,autobusa i građevinskih mašina(između ostalog) od kada je Volvo prodao svoju automobilsku diviziju kompaniji Ford za [2]dolara. 13. Decembra 1999.godine . 28.marta 2010. godine kompanija Ford je prodala Volvo automobile kineskoj kompaniju Geely sa gubitkom od 1.8 milijardi dolara.Dogovor je sklopljen u avgustu 2010.godine [3] [4].Iako Geely zadržava većinsko vlasništvo Volvo automobili su bili kotirani na Stokholmskoj berzi 2021. godine.Volvo automobili i volvo dele zajednički logo i imaju većinski udeo u vlasništvu Volvo muzeja.

U martu 2021. godine kompanija je najavila da će do 2030. godine biti potpuno električna[5].U junu 2021. Volvo automobili i švedska kompanija Nortvolt su najavili nameru da osnuju zajedničko preduzeće koje se sastoji od giga fabrike i razvojnog centra[6].U februaru 2022. godine Gotenberg je izabran za lokaciju giga fabrike[7].Tokom 2021. i 2022. godine, Volvo automobili je preneo svoje istraživačke i proizvodne mogućnosti hibridnih motora u Ševde i Zhagjiakou u Aurobai, u zajedničkom ulaganju sa Geeli[8].Volvo automobili su vlasnici 48.3% posto Poliestera[9] ,30% marke Lynk & Co[10],50% NOVO Energi-a (baterije za električna vozila), 100% Zenseact-a (AD i ADAS softver) i 60% HaleiTek-a (sistemi za informisanje i zabavu zasnovani na Android-u). Od 2022. godine, Volvo automobili ima proizvodne pogone u Torslandi u Švedskoj, Ridžvilu, Južnoj Karolini u Sjedinjenim Državama, Gentu u Belgiji i Dakingu u Kini[11].

Istorija[уреди | уреди извор]

(1927–1999)Volvo je osnovan 1927.godine na konceptu bezbednosti u Gotenbergu Švedska.



,,Automobile voze ljudi. Vodeći princip iza svega što radimo u Volvu, stoga, jeste i mora ostati, bezbednost."

— Asar Gabrijelson i Gustav Larson, 1927.[12]-

Kompanija je osnovana kao produžnica SKF-a.Aser Gabrilesen je imenovan za generalnog direktora , a Gustav Laresen za tehničkog.Zaštitni znak Volvo (što na latinskom znači kotrljam) je prvi put registrovan od SKF-a 1915.godine sa namerom da se koristi za specijalnu seriju kugličnih ležajeva za američko tržište, ali nikada nije korišćen za tu namenu (međutim u prijavi za zaštitni znak je takođe bio namenjen za automobile).

Prvi volvo automobil iz 1927.godine
Resataurirani Volvo ÖV 4

Prvi Volvo automobil napustio je proizvodnu traku 14. aprila 1927. i nazvan je Volvo OV 4. Nakon toga je mlada kompanija proizvodila zatvorena i kabriolet vozila, koja su bila dizajnirana da se dobro drže u švedskoj klimi i terenu. U prijavi za registraciju logotipa Volvo 1927. godine, jednostavno su napravili kopiju celog hladnjaka za OV4, gledano s prednje strane. Okrugli logo sa strelicom koja pokazuje udesno ( ♂ ) je grčki alhemijski simbol za gvožđe.

Volvov logo iz 1927. godine

Predstavljen 1944. godine, putnički automobil Volvo PV444 ušao je u proizvodnju tek 1947. Bio je to najmanji Volvo do sada i postao je najproizvedeniji automobil koji je Volvo napravio, i predvodio je Volvoov potez na profitabilno američko tržište. Prvi Volvo su stigli u Sjedinjene Države 1955. godine, nakon što je veletrgovac hardverom Leo Hirš počeo da distribuira automobile u Kaliforniji. Kasnije je dodat Teksas, a 1956. godine Volvo je počeo da uvozi automobile u SAD. Severna Amerika od tada dosledno obezbeđuje Volvo svoj glavni izlaz[13].Godine 1963. Volvo je otvorio fabriku za sklapanje Volvo Halifak, prvu fabriku za sklapanje u istoriji kompanije van Švedske, u Halifaksu, Nova Škotska, Kanada (uglavnom velike automobile i terenska vozila)[14]. Zatim je 1965. otvorena fabrika u Gentu u Belgiji, koja je druga najveća proizvodna lokacija kompanije. Ovo je takođe bila prva lokacija kompanije Volvo za proizvodnju automobila u Evropskoj ekonomskoj zajednici. Godine 1989. otvorena je fabrika Udevalla u Švedskoj, kojom su zajednički upravljali Volvo auto Groupa i Pininfarina Sverige AB od 2005. do 2013[15].Početkom 1970-ih, Volvo je kupio odeljenje za putnička vozila holandske kompanije DAF i plasirao svoje male automobile kao Volvo pre nego što je pustio u prodaju Volvo 340 holandske proizvodnje, koji je postao veliki prodavac na tržištu Velike Britanije 1980-ih. Godine 1986. Volvo je prodao 113.267 automobila u SAD, što je bila rekordna godina za kompaniju. Pojava japanskih brendova kao što su Acura i Lekus i rastuća popularnost Subaru karavana u narednim godinama značili su gubitak značajnog tržišnog udela za Volvo, koji nikada nisu povratili.

1997 Volvo 850 estate


Dugogodišnji generalni direktor Volva Per G. Gillenhammar je rano uočio da je Volvo premali da bi opstao u budućnosti i nekoliko puta je pokušao da se spoji sa drugim proizvođačima. Volvo se skoro spojio sa Saabom krajem sedamdesetih, dok bi 1978. godine prekinuta afera dovela do toga da je norveška država preuzela 40 odsto kompanije. Zauzvrat, Volvo bi dobio 200 miliona švedskih kruna i deset odsto koncesije u naftnom polju Oseberg. Glavni institucionalni akteri u Švedskoj usprotivili su se sporazumu i blokirali ga. Dogovor o spajanju sa Renom blokiran je 1993. godine, čemu se uglavnom protivilo švedsko udruženje akcionara.

Fordova era[уреди | уреди извор]

Volvo Auto Grupa je bio deo Fordove Motor Company Premier Automotive Group (PAG), zajedno sa Jaguarom, Aston Martinom i Land Roverom. Dok je bila deo PAG-a, kompanija je značajno proširila svoj asortiman vozila.Nakon što je Ford prodao Jaguar Land Rover indijskoj Tata Motors 2008. godine, kompanija je u početku odlučila da zadrži Volvo automobile uprkos rastućim gubicima i velikim ekonomskim padovima. Ford je odlučio da restrukturira planove za Volvo automobile, gurajući ih dalje na viši nivo, uz donji deo Mercedes i BMV limuzina, karavana i SUV krosovera. Rezultat je bio luksuzna druga generacija Volvo S80 i novi mali premium krosover Volvo XC60.

Volvo C30

Geely era 2010-[уреди | уреди извор]

Ford Motor Compani je ponudio Volvo automobile na prodaju u decembru 2008. godine, nakon što je pretrpeo gubitke te godine. Ford je 28. oktobra 2009. potvrdio da je, nakon razmatranja nekoliko ponuda, preferirani kupac Volvo automobila Geeli Holding Group, matična kompanija proizvođača motora Geeli Automobile .Ford je 23. decembra 2009. potvrdio da su uslovi prodaje kompaniji Geeli izmireni. Konačan sporazum je potpisan 28. marta 2010. za 1,8 milijardi američkih dolara. Evropska komisija i kinesko ministarstvo trgovine odobrili su sporazum 6. i 29. jula 2010. godine. Dogovor je zaključen 2. avgusta 2010. godine kada je Geeli platio 1,3 milijarde dolara u gotovini i novčanicu od 200 miliona dolara. Očekuju se dalja plaćanja uz kasniju cenu „true-up“. To je najveća akvizicija kineskog proizvođača automobila u inostranstvu.

Kancelarija u Hanžu

Modeli[уреди | уреди извор]

1927 Volvo ÖV 4

Volvo PV650 Series

Volvo TR670 Series

Volvo PV 36 Carioca

Volvo PV51

Volvo PV800 Series (civilian (PV801, PV802, PV810, PV821, PV822 and PV831) and military (TP21/P2104, P2104))

Volvo PV 60

Volvo PV444/544

Volvo PV544

Volvo 544

Volvo Duett (Volvo PV445, P210)

Volvo P1900

Volvo Amazon/Volvo 122 Volvo P1800

Volvo 66 Volvo C202 Volvo C3-series (C303, C304 and C306)

Lokacije fabrika[уреди | уреди извор]

ŠvedskaTorslanda (Volvo Cars Torslanda – Torslandaverken) 1964–Volvo V60, Volvo XC60, Volvo V90, Volvo XC90O lofström Skövde Floby Belgija

Gent (Volvo Car Gent) 1965–Volvo XC40, Volvo C40,Volvo S60, Volvo V60Kina

Chengdu (Zhongjia Automobile Manufacturing) 2013–Volvo S60L, Volvo XC60 Daqing (Daqing Volvo Car Manufacturing) 2014 Volvo S90, Volvo S90L Luqiao (Zhejiang Geely Manufacturing) 2016– Volvo XC40 Zhangjiakou (motori) Maleyija

Shah Alam (Volvo Car Manufacturing Malaysia) 1967– Volvo S60, Volvo S90, Volvo V60, Volvo XC40, Volvo XC60, Volvo XC90 India

Bangalore (Volvo Auto India) 2017– Volvo S90, Volvo XC60, Volvo XC90 SAD

Ridgeville, South Carolina (Volvo Car North America) 2018–present Volvo S60

Korisni linkovi[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Annual and Sustainability Report 2023” (PDF). Volvo Car AB. стр. 8,35,61,78,81,161. Приступљено 5. 3. 2024. 
  2. ^ 6.47 milijardi</ "Ford Agrees to Pay $6.47 Billion To Buy Volvo's Auto Business". The Wall Street Journal. Dow Jones & Company Inc. 29 January 1999. Archived from the original on 1 April 2022. Retrieved 13 December 2021.
  3. ^ "For Volvo, a New Life Under Chinese". The Wall Street Journal. Dow Jones & Company Inc. 29 March 2010. Archived from the original on 29 June 2022. Retrieved 13 December 2021.
  4. ^ "Geely Hopes to Boost Volvo Globally". The Wall Street Journal. Dow Jones & Company Inc. 29 March 2010. Archived from the original on 24 May 2022. Retrieved 13 December 2021.
  5. ^ "Volvo Plans to Sell Only Electric Cars by 2030". The New York Times. 2 March 2021. Archived from the original on 28 December 2021. Retrieved 13 December 2021.
  6. ^ "Volvo Car and Northvolt build giga-factory in Europe". Evertiq. Evertiq New Media AB. 21 June 2021. Archived from the original on 13 December 2021. Retrieved 13 December 2021
  7. ^ "Volvo and Northvolt poach Tesla's head of Gigafactory Berlin to lead new 50 GWh battery factory in Sweden". Electrek. 925 LLC. 4 February 2022. Archived from the original on 4 February 2022. Retrieved 4 February 2022.
  8. ^ "Volvo Cars and Geely Holding create Aurobay for joint powertrain operations". 8 July 2021. Archived from the original on 29 November 2022. Retrieved 17 June 2022.
  9. ^ "ANNUAL AND SUSTAINABILITY REPORT 2022
  10. ^ "ANNUAL AND SUSTAINABILITY REPORT 2022" (PDF).
  11. ^ "Where Are Volvos Made? They Don't All Come from Sweden". Motor Trend. 5 September 2022.
  12. ^ "The Nordic design nous of Volvo". The National. The National FZ LLC. 22 October 2015. Archived from the original on 13 December 2021. Retrieved 13 December 2021.
  13. ^ "Volvo Urged, 'Drive It Like You Hate It'; Scoffers Did and They Liked It". Automotive News; 100 Year Almanac. Crain Communications: 80. 24 April 1996.
  14. ^ Björn-Eric Lindh (1986). Volvo: The Cars - From the 20s to the 80s (2nd English ed.). Malmö, Sweden: Förlagshuset Norden. p. 138. ISBN 91-86442-14-7.
  15. ^ Zach Bowman (4 October 2011). "Volvo to end C70 production in Uddevalla, will it surface elsewhere?". www.autoblog.com. Oath Inc. Archived from the original on 4 August 2017. Retrieved 6 January 2018.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Videnovic/песак&oldid=27771587”