Крајпуташ Милосаву Јаћимовићу (†1815) у Марковици

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгачевски епитафи
Крајпуташ Милосаву Јаћимовићу у Марковици
Опште информације
МестоМарковица
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век

Крајпуташ Милосаву Јаћимовићу (†1815) у Марковици налази се у центру села Марковица, Општина Лучани. Подигао га је Јован Милосављевић из Пухова своме оцу је Милосаву Јаћимовићу учеснику Другог српског устанка[1] који је погинуо 1815. године у Ужицу борећи се са Турцима.[2]

Крајпуташ је рад драгачевског каменоресца Радосава Чикириза из Ртију[3]. Обележје је обновљено 1932. године, о чему сведочи накнадно уклесан натпис.[4]

Опис и стање споменика[уреди | уреди извор]

Крајпуташ је у облику стуба од жућкастог пешчара. На предњој страни изнад натписа урезан је крст са Христовим иницијалима ИС ХС.[5] У правоугаоном пољу надвишеним луком, крупним, читким словима предвуковског писма уписан је текст епитафа. Натпис се наставља испод. На полеђини, испод готово равнокраког крста, накнадно је уклесан текст о обнови.

Споменик је добро очуван, прекривен патином и лишајем.

Галерија[уреди | уреди извор]


Епитаф[уреди | уреди извор]

На источној страни споменика, окренутој ка Овчару пише:

Овај билег удари Јован Милосављевић из села Пуова отцу своему Милосаву Јаћимовићу, крабром Србину кои је за веру и отечество србско јуначки борећи се с Турцима на битки ужичкој погинуо 1815. л. авг. :5. дњ.[4]

Са друге стране, испод крста, накнадно је уклесано:

Спомен му понови Ранко Поповић кмет с. Дучаловића и председник општ. Дучаловачке Драгутин Обрадовић 1932. г.[4]

Дослован препис епитафа гласи:

ОВАИ
БЫЛѢГЬ УДА
РИ İОВАН Мİ
ЛОСАВЛЕВİЋ
ИЗ СЕЛА ПУО
ВА ОТЦУ СВО
ЄМУ МИЛОСАВУ
ЯЋИМОВИ
ЋУ КРАБРОМ
СРБИНУ КОİЕ
ЗА ВѢРУ İ ОТЕ
ЧЕСТВО СРБ
СКО ЮНАЧКИ
БОРЕЋИ СЕ
С ТУРЦЬİМА
НА БИТКИ
УЖИЧКОЙ
ПОГИНУО
1815.Л:
АВГ: 5.ДНЬ[а]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Текст преписан директно са споменика.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Поповић, Раденко (1993). Зеоке, Пухово, Тијање. Београд: Одбор за проучавање села САНУ. 
  2. ^ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
  3. ^ Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0306-9. 
  4. ^ а б в Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ. 
  5. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0306-9. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Поповић, Раденко (1993). Зеоке, Пухово, Тијање. Београд: Одбор за проучавање села САНУ. 
  • Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ. 
  • Николић, Радојко (1998). Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]