Крајпуташ Спасоју Никитовићу у Дренови

С Википедије, слободне енциклопедије
Крајпуташ Спасоју Никитовићу у Дренови
Крајпуташ у шљивику у горњем делу села
Опште информације
МестоДренова
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија
Време настанка19. век
Тип културног добраКрајпуташ

Крајпуташ Спасоју Никитовићу у Дренови (Општина Горњи Милановац) налази се у горњем делу села Дренова, крај пута који води ка Галичу. Подигнут је Спасоју Никитовићу који је 1813. године изгубио живот у бици на Лешници, једном од последњих великих сукоба са Турцима пре потпуног слома Првог српског устанка.[1]

Опис споменика[уреди | уреди извор]

Крајпуташ у облику стуба, неуобичајено великих димензија. Исклесан је од сивог-мрког пешчара. Висок је 210 cm, са страницама ширине 38 и 27 cm. Споменик, сада „гологав”, засигурно је припадао типу капаша, о чему сведочи двострука „главица” на темену стуба.

На западној страни споменика уклесана су три декоративна крста која чине композициону целину димензија 56х38 cm. На супротној, источној страни, такође су уклесана три крста у различитој профилацији, али се њихов ритам сада прати по вертикали. На бочним странама су урези сабље димискије.

Споменик је у релативно добром стању, прекривен лишајем и ситнијим оштећењима. Налази се на приватном имању, у шљивику, заштићен дрвеном оградом.

Епитаф[уреди | уреди извор]

Текст епитафа тешко се чита јер је оштећен. Слова су на појединим местима поцртана црном бојом:

ОВОЈЕ СПО
МЕНИК СПА-
СОЈАНИКИТ
ОВИЋА ИЗ ДРЕ
НОВЕ КОЈЕ
ПОГИНО УВ
ОИСЦИ НА Љ
ШНИЦИ 1813

На полеђини споменика чита се:

ОВАИ МУ СПОМЕ
Н ПОДИЖЕ СР
ЕТЕН ДРА
ГИЋЕВИЋ[1]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 167. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Никола, Дудић (1995). Стара гробља и народни белези у Србији. Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, „Просвета” Београд. ISBN 978-86-07-00900-8. 
  • Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак, 1998.
  • Саша, Савовић (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Службени гласник Београд; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. ISBN 978-86-519-0181-5. . ISBN 978-86-82877-29-5.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 167. ISBN 978-86-519-0181-5.