Сабља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сабља францускин официра из 19века

Сабља је назив за мач који има закривљену оштрицу. Сабља је настала као оружје коњице код номадских народа евроазијских степа. Касније се такође најчешће користило у коњици, а многе војске су га задржале након што је из употребе нестао класични мач. Данас се углавном користи у симболичке и церемонијалне сврхе, а његова спортска варијанта и за посебну спортску дисциплину мачевања.

Средњовековне сабље у Србији[уреди]

Сабља (XIV век)

Због лакоће руковања и делотворности сабља је кориштена од XIV века и у балканском делу Европе. То потврђују прикази ратника и библијских битака на манастирским фрескама (нпр. у манастиру Лесново, из 1341. године) као и примерци сабљи из XIV века сачувани у Црној Гори. Сабља краља Милутина Немањића, налази се у музеју на Цетињу, а један од нађених примерака сабље из тог периода представља и посебан тип тог оружја : прављен је од специјалног челика, са дубоко урезаним каналом и проширеног је врха сечива. Овај врх је оштар са обе стране.

Види још[уреди]