Краљевина Угарска (1000—1526)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краљевина Угарска
Застава Грб
Застава Грб
Hungary 13th cent.png
Краљевина Угарска у 13. веку
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Главни град Острогон, Будим
Друштво
Званични језици латински
Религија католицизам, православље
Владавина
Облик владавине краљевина
Титула владара краљ
Владар Стефан I
Историјско доба Средњи век, Нови век
Оснивање 1000.
Престанак 1538.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Hungary (11th c. - 1301).svg Кнежевина Угарска Хабзбуршка Угарска (Хабзбуршка монархија) Flag of the Habsburg Monarchy.svg
Портал:Историја
Овај чланак је део серије о
историји Мађарске, Словачке, Хрватске:

Краљевина Угарска је била средњовековна држава у средњој Европи.

Историја[уреди]

Настала је 1000. или 1001. године, када је велики везир Мађара Стефан I Мађарски крунисан за краља. Он је ојачао централну власт и његови поданици су били приморани да прихвате хришћанство. Упркос честим грађанским ратовима, паганским устанцима и покушајима немачко-римских царева да прошире своју власт над Угарском, монархија је опстала. Њен положај је стабилизован за време Ладислава I (1077—1095) и Коломана (1095—1116). Они су проширили своју власт на Краљевину Хрватску, која је задржала своју аутономију у оквиру Угарске.

Први владари Краљевине Угарске су били из династије Арпадовића. У раном 14. веку ова династија је била замењена са Анжујском династијом, а касније са Јагелонцима.

Ширење Османског царства је угрозило Краљевину Угарску за време Жигмунда Луксембуршког (1387—1437). У наредним деценијама, талентовани војни командант, Јанош Хуњади је остварио велике успехе у борби против Османлија. Његова победа код Београда 1456. године је стабилизовала јужне границе Угарске за више од пола века. Први нединастички краљ био је Хуњадијев син Матија Корвин (1458—1490). Водио је неколико успешних војних кампања и постао је краљ Чешке и војвода Аустријског војводства.

У Мохачкој битки 1526, угарска армија је поражена од стране снага Османског царства које је предводио Сулејман Величанствени. Тада је погинуо краљ Лајош II, док је бежао пред Османлијама. После овог пораза већина угарских племића је изабрала Јована Запољу за новог владара 10. новембра 1526. године. Мањи део племића, под немачким утицајем, који су се налазили у северном делу тадашње краљевине је подржао Фердинанда I који је био представник Хабзбурговаца и Аустрије. Фердинанд је изабран за краља северног дела краљевине у децембру 1526. године, и од овог времена аустријски хабзбуршки владари носе титулу Краља Угарске. Јован Запоља је 29. фебруара 1528. поред подршке које је имао у земљи, примио признање и подршку од султана Сулејмана Величанственог. Тако је Краљевина Угарска подељена на два дела која су признавала врховну власт Хабзбуршке монархије и Османског царства.

Становништво[уреди]

У почетку су већинско становништво у Краљевини Угарској чинили Словени, док су Мађари представљали владајући слој друштва. Временом се велики део Словена помађарио и утопио у Мађаре, чиме су Мађари као етничка група изгубили своје оригиналне етничке особине. Ово стапање Словена у Мађаре се углавном дешавало у централним деловима Угарске, док су се у периферним подручјима Словени одржали као посебна етничка група. У Угарској је такође било и Влаха и Немаца, као и неких мањих етничких група попут Секеља, Кумана, Печенега и Јаса.