Арпадовићи
Из Википедија
Арпадовићи (Арпади или Арпадовци, мађ. Árpádok или Árpád-ház, слов. Arpádovci) су мађарска династија. Владали су Мађарским краљевством до 1301. Династија је добила име по војводи Арпаду (890. - 917.). Под водством Арпада (Мађари) су се спустили од Прута, Дњестра и Буга у Панонску низију. Свети Стефан Мађарски је био први мађарски краљ. Краљ Коломан је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године.
Арпадовићи су често имали сукобе са Византијом и Венецијом. Са Византијом Арпадовићи су ратовали због Босне и Срема. Арпадовићи су исцрпјели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних велможа. У Хрватској се истичу кнезови Крчки, Брибирски (Шубићи), Гусићи, Бабонићи и други. Крајем 13. вијека владавина Арпадовића претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпадовића Андрије III Млечанина 1301. завршава се линија ове династије на мађарском престолу. Арпадовиће на престолу наслеђују Анжувинци.
[уреди] Арпадовићи
- Иштван I (Свети Стефан Мађарски) (997-1038)
- Ласло I (1077 - 1095)
- Коломан (1095 - 1116)
- Иштван II (1116 - 1131)
- Бела II (1131 - 1141)
- Геза II (1141 - 1162)
- Стефан III (1162 - 1172)
- Бела III (1172 - 1196)
- Емерик (1196 - 1204)
- Андраш II (1204 - 1235)
- Бела IV (1235 - 1270)
- Иштван IV (1270 - 1272)
- Ласло IV Куман (1272 - 1290)
- Андраш III Млечанин (1290 - 1301).
| Овај незавршени чланак Арпадовићи, везан је за историју. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |

