Земље круне Светог Стефана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грб земље круне Светог Стефана: у средини мађарски грб; около грбови Хрватске, Ердеља, Ријеке, Босне и Херцеговине, Славоније и Далмације.

Земље круне Светог Стефана (мађ. Szent István Koronájának Országai) историјско је име земаља које су биле у персоналној унији са Краљевином Мађарском. Ова заједница је имала и свој латински званичан назив Мађарско надкраљевство (лат. Archiregnum Hungaricum). Централни појам је била Круна Светог Стефана.

Садржај

Употреба [уреди]

Назив „Земље круне Светог Стефана“ се употребљавао у 18. и 19. веку и означавао је део Хабзбуршке монархије а касније и Аустроугарске који је био повезан са Мађарским краљевством за разлику од хабзбуршких земаља које су припадале Светом римском царству.

Земље круне Светог Стефана су означене зеленом бојом на карти Аустроугарске (16 и 17), БиХ (18) је имала посебан положај и Далмација (5)

Списак земаља [уреди]

Историја [уреди]

Приликом склапања аустроугарског уговора 1867, мађарски сабор је успео да задржи Ердељ под својом управом али су Далмација, Босна и Херцеговина, Галиција и Лодомерија потпале под аустријску управу. Ову поделу никад нису признале Мађарска и Хрватска.

После уласка Ердеља у заједницу са Мађарском 1848. и 1867, назив Земље круне Светог Стефана је означавао Краљевину Мађарску са Хрватском и Славонијом.

Након завршетка Првог светског рата ова заједница се распала и назив Земље круне Светог Стефана је изгубио првобитни значај.

Види још [уреди]