Земље круне Светог Стефана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Земље круне Светог Стефана
Застава Грб
Застава Грб
Austria-Hungary map sr.svg
Аустроугарска 1910. године - земље круне Светог Стефана су означене зеленом бојом на карти (16 и 17), БиХ (18) је имала посебан положај кондоминијума
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Застава Аустроугарске Аустроугарска
Главни град Будимпешта
Површина 325.411 km²
Становништво 20.886.487 (1910.)
Друштво
Званични језици мађарски, хрватски (у Хрватској-Славонији), говорни језици: немачки, румунски, словачки, српски, русински
Религија Католицизам, Протестантизам, Православље
Валута форинта, круна
Владавина
Облик владавине краљевина
Титула владара краљ
Владар Франц Јозеф
Историјско доба Нови век, Савремено доба
Оснивање 1867.
Престанак 1918.
Статус Бивша административна територија
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Хабзбуршка Угарска (Аустријско царство) Мађарска Демократска Република Flag of Hungary (1918-1919).svg
Портал:Историја
Грб земаља круне Светог Стефана: у средини мађарски грб; около грбови Хрватске, Ердеља, Ријеке, Босне и Херцеговине, Славоније и Далмације.

Земље круне Светог Стефана (мађ. Szent István Koronájának Országai) је био назив за земље које су се налазиле у историјској вези са Краљевином Угарском. Назив је коришћен као ознака за угарски део Аустроугарске монархије између 1867. и 1918. године, а односио се на такозвану ужу Угарску, Хрватску-Славонију, град Ријеку и Босну и Херцеговину, која је чинила аустроугарски кондоминијум.

Назив[уреди]

Ова заједница је имала и свој латински званичан назив: Угарско надкраљевство (лат. Archiregnum Hungaricum). Централни појам у имену је била Круна Светог Стефана.

Историјска употреба[уреди]

Назив „Земље круне Светог Стефана“ се употребљавао у 18. и 19. веку и означавао је делове Хабзбуршке монархије а касније и Аустроугарске који су историјски били повезани са Краљевином Угарском, за разлику од других хабзбуршких земаља које су историјски беле повезане са Светим римским царством.

Међутим, пре стварања двојне Аустроугарске монархије 1867. године, овај назив је био чисто номиналне природе, с обзиром да су земље за које је овај назив употребљаван чиниле посебне хабзбуршке покрајине, административно одвојене од Хабзбуршке Угарске.

Приликом склапања аустроугарског уговора 1867. године, угарски сабор је успео да добије управу над Ердељом, али су Далмација, Босна и Херцеговина, Галиција и Лодомерија остале под аустријском управом. Ову поделу нису признале Угарска и Хрватска.

После уласка Ердеља у заједницу са Угарском (1848. и 1867. године), назив Земље круне Светог Стефана је означавао Краљевину Угарску са аутономном Хрватском и Славонијом.

Након завршетка Првог светског рата ова политичка заједница се распала и назив Земље круне Светог Стефана је нестао из употребе.

Списак земаља[уреди]

Ердељ, који је раније чинио посебну административну територију, укључен је у ужу Угарску 1867. године, док је Далмација, која је историјски такође сматрана једном од земаља круне Светог Стефана, била под управом аустријског дела Двојне монархије.

Види још[уреди]