Краљевска тужилачка служба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Енглеско-велшко право
Royal Coat of Arms of the United Kingdom.svg

Овај чланак је дио серије о
судству Енглеске и Велса

Краљевска тужилачка служба (енгл. Crown Prosecution Service) је министарство Уједињеног Краљевства одговорно за јавно гоњење оптужених за вршење кривичних дјела у Енглеској и Велсу.

На њеном челу се налази директор јавних тужилаштава, који је непосредно одговоран главном тужиоцу Енглеске и Велса.

Краљевска тужилачка служба нема надлежности у истраживању кривичних дјела, јер је то надлежност полиције. Она даје препоруке полицији у вези са подношењем оптужница и припрема и представља случај пред судом.

Историјат[уреди]

Историјски, у Енглеској, без полицијских снага и тужилачке службе, једини начин за подизање оптужница је било преко приватних тужби које су подносиле оштећене странке о њиховом трошку или адвокати радећи у њихову корист. Од 1829, како су се полицијске снаге почеле формирати, оне су почеле преузимати терет у вези са подношењем оптужница против осумњичених криминалаца.

Године 1880, сер John Maule је био именован за првог директора јавних тужилаштава, радећи као дио Министарства унутрашњих послова; надлежност му је била да одлучује да ли ће подизати оптужницу и то само у вези са малим бројем важнијих случајева; када је институт гоњења био успостављен, подизање оптужница је прешло у надлежност трезорског солиситора (енгл. Treasury Solicitor). Полицијске снаге су наставиле да буду одговорне за већину случајева, понекад упућујући значајније случаје директору јавних тужилаштава. Године 1884, функције директора јавних тужилаштава и трезорског солиситора су биле сједињене, али су поновно раздвојене након доношења Prosecution of Offences Act 1908.

Године 1962, краљевска комисија је предложила да полицијске снаге успоставе независна тужилачка одјељења како би се избјегло да исти полицијски службеници истражују и кривично гоне, иако су, технички, тужилачки полицијски службеници то радили као приватни грађани.

Међутим, препорука краљевске комисије није била спроведена у свим полицијским снагама, и због тога је 1978. године успостављена друга краљевска комисија, сада под вођством сер Cyril Philips. Она се огласила 1981, препоручујући да се формира јединствена Краљевска тужилачка служба, а да она потом преузме одговорност за сва јавна гоњења у Енглеској и Велсу. Предлог закона је био поднесен 1983, и донесен је под називом Prosecution of Offences Act 1985, који је успоставио Краљевску тужилачку службу под руководством директора јавних тужилаштава, која се састојала од директорове канцеларије сједињене са постојећим полицијским тужилачким одјељењима. Почела је функционисати 1986. године.

Моћ полиције да оптужује за сва, осим за најмања кривична дјела, пребачена је у надлежност Краљевске тужилачке службе када је донесен Criminal Justice Act 2003.

Надлежности[уреди]

Године 2009, директор јавних тужилаштава Keir Starmer QC је најавио представљање Core Quality Standards, сет дванаест стандарда који уређују надлежности Краљевске тужилачке службе, на који се начин одлуке доносе итд. Стандарди су слични полицијском кодексу части.

Кодекс за краљевске тужиоце (енгл. Code for Crown Prosecutors) утврђује основе за одбијање, одлагање или процесуирање оптужнице. Случај ће се процесуирати, прво, ако постоји довољно доказа који указују на кривицу оптуженог по свим тачкама оптужнице, и друго, ако је то од јавног интереса.

Краљевска тужилачка служба мора прво одлучити, након што је доказе прикупила полиција, да ли постоји довољно доказа да се случај гони. Полиција прилаже тужиоцу прикупљене доказе и упркос томе, одлука да се подигне оптужница може бити одгођена, и тада, тужилац може савјетовати полицији који би додатни докази помогли оптужници. Уколико додатни докази не би били прикупљени, оптужница не би била подигнута против осумњиченог.

Тужилац да је савјете полицији у вези са случајем у полицијским станицама, локалним командним центрима или преко телефона.

Дана 20. децембра 2004, главни тужилац Енглеске и Велса је објавио извјештај под називом „Pre-Trial Witness Interviews by Prosecutors“. Извјештај је закључио да би тужиоци требали имати овлашћења да говоре са свједоцима, укључујући дјецу и осјетљиве свједоке, у вези са доказним стварима. Слична праска се већ спроводи у Шкотској (назива се precognition), Канади и у САД. Новембра 2005, директор јавних тужилаштава је извијестио да ће бити представљен пробни план гдје би Краљевска тужилачка служба имала овлашћења да разговара са свједоцима прије упућивања случаја на суђење. Пробни план је спровођен у Cumbria, Lancashire, Merseyside and Greater Manchester између јануара 2006. и фебруара 2007. године.

На основу процјене плана је закључено да је такав начин донио корист тужилачком процесу и да је помогао при одређивању случајева који би били извођени на суђењу, али је такође одредио који би случајеви требало да буду одбачени по доказној основи. Пробни план је спроведен на националном нивоу у априлу 2008. и био је заведен у Кодекс праксе (енгл. Code of Practice) који је издао директор јавних тужилаштава, који је обезбиједио смјернице за тужиоце који спроводе разговоре са свједоцима прије почетка судског поступка.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]