Велс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Велс (вишезначна одредница).
Велс
Wales
Cymru
Застава Велса Грб Велса
Застава Грб
крилатица: Cymru am byth
Химна
Hen Wlad Fy Nhadau
Положај Велса
Главни град Кардиф
51°29′N 3°11′W
Највећи град Кардиф
Службени језик енглески, велшки
Облик државе Уставна монархија
 — Монарх Елизабета II
 — Први министар Карвин Џоунс
Уједињење  
 — Грифид ап Ливелин 1057
Површина  
 — укупно 20.779 km² (-)
 — вода (%) 1,9
Становништво  
 — 2010. 3.006.400 (-)
 — 2001. 2.903.085
 — густина 140/km² (-)
БДП (ПКМ) 2010 приближно
 — укупно $ 85,4 милијарди (-)
 — по глави становника $ 30.546 (-)
Валута Стерлинг фунта (£) (GBP)
Временска зона UTC
Интернет домен .uk
Позивни број +44

Велс (енгл. Wales; вел. Cymru) је једна од четири конститутивне земље Уједињеног Краљевства. Налази се на југозападу Уједињеног Краљевства и граничи се са Енглеском на истоку. То је келтска земља у којој се говори и велшким језиком иако су келтски елементи у Енглеској и Шкотској готово ишчезли.

Термин Кнежевина Велс (енгл. Principality of Wales; вел. Tywysogaeth Cymru) се понекад користи, иако Принц од Велса нема никакву улогу у власти Велса. Велс никад није био суверена држава иако је краљ Грифид ап Луелин био на власти на данашњој територији Велса и 1056. године Енглеска је признала суверенитет Велса. 1282. године краљ Енглеске, Едвард I, победио Луелина II тако да је Велс до данас под енглеском суверенитетом, али је задржана традиционална титула независне краљевине. Велшки закони су тек замењени енглеским 1535—1542. године. Године 1999. основан је Велшки парламент (енгл. National Assembly for Wales; вел. Cynulliad Cenedlaethol Cymru) са ограниченим правима у одлучивању на локалном нивоу. Главни град Велса од 1955. је Кардиф.

Етимологија[уреди]

Поријекло имена Велс потиче од англо-саксонске ријечи wealhas што значи странац, а корен те речи може се наћи и у још неколико европских регија где су германски народи дошли у додир с негерманским културама. Тако постоје Валонија у Белгији или Влашка (Валахија) у Румунији.

Географија[уреди]

Велс се налази на полуострву у југозападном делу Уједињеног Краљевства. Површина Велса је 20.779 km², око 274 km дужине и око 97 km ширине. Велс се граничи са Енглеском на истоку, Бристолским заливом на југу, каналом светог Ђорђа и Ирским морем на северу. Велс има приближно 1.200 km обале. Око обале се налази неколико мањих острва, највеће је Англиси на северозападу.

Већина Велса је брдовита, посебно у средишњем и северном делу. Планински врхови су се формирали за време задњег леденог доба, када је Британско острво било прекривено ледом. Највећи врх је Сновдонија који је на 1.085 m надморске висине.

Највиша забележена температура је измерена 2. августа 1990. +35,2 °C, а најнижа 21. јануара 1940. -23,3 °C.

Историја[уреди]

Праисторија[уреди]

Најстарији трагови насељености датирају из палеолита. У раздобљу 2000.-500. п. н. е. Британска острва су била насељена Иберима. Око 600. п. н. е. на острва су се населили Келти који су дошли у два селидбена таласа. У другом таласу долазе Бретонски Келти који насељавају Енглеску, Велс и шкотску равницу.[1] С временом, Келти свладавају иберско становништво и намећу се као владајућа аристократија.

Римска окупација[уреди]

Римљани освајају већи део Велса крајем 1. века.

Средњи век[уреди]

Велс никад није био суверена држава иако је краљ Грифид ап Луелин био на власти на данашњој територији Велса и 1056. године Енглеска је признала суверенитет Велса.

Велс је изгубио политичку независност 1282. када је краљ Енглеске Едвард I победио Луелина II тако да је Велс до данас под енглеском суверенитетом, али је задржана традиционална титула независне краљевине. Велшки закони су тек замењени енглеским 1535—1542. године. Године 1999. основан је Велшки парламент (енгл. National Assembly for Wales; вел. Cynulliad Cenedlaethol Cymru) са ограниченим правима у одлучивању на локалном нивоу.

Политика[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Економија[уреди]

Делови Велса су индустријски развијени још од 18. века. Рударство је у 19. веку привлачило доста еминиграната, у регију северно од Кардифа. Вађење угаља, жељеза, живе, бакра и злата је било заступљено. Због врсте земље, пољопривреда није развијена, док је узгајање стоке било развијеније. Велс, због својих националних паркова и природе привлачи велики број туриста, који играју велику улогу у мањим срединама.

Становништво[уреди]

Према подацима из 2001, Велс је тада имао 2.903.085 становника. Да је независна држава био би на 134 месту. 25% становништва није рођена у Велсу, углавном су из Енглеске, док је само 2% становништва рођено ван Уједињеног Краљевства.

Енглески језик говоре скоро сви становници, који је de facto главни језик. Поред енглеског, око 20% становништва говори и велшки језик, који је такође службени језик.

Најраспрострањенија религија у Велсу је хришћанство (72%). Велшка пресбетериска црква је највећа, која је настала од Велшке методистичке цркве у 18. веку коју је присвојила црква Енглеске 1811. године. Око 2% становништва нису хришћани, док је 18% без религије.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :