Криза
Из Википедије, слободне енциклопедије
Криза је по савременим дефиницијама временски ограничен губитак равнотеже личности којој увек претходи промена у спољашњој реалности, што ангажује онај ниво адаптивних моћи индивидуе који је ван њене свакодневне контроле.[1][2]
Постоје две основне групе криза: развојне и акцидентне. Развојне кризе се јављају на различитим узрастима, а акцидентне су увек резултат неочекиваних животних догађаја из природне или социјалне средине. Сама по себи, криза се не сматра патолошким стањем, али она то може постати услед коришћења неодговарајућих механизама и облика понашања. У социјалном раду, кризе и могућности њиховог превазилажења саставни су део праксе која подразумева сарадњу са другим стручњацима и институцијама.
Извори [уреди]
- ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
- ^ Seeger, M. W.; Sellnow, T. L.; Ulmer, R. R. (1998). „Communication, organization, and crisis“. Communication Yearbook 21: 231–275.
