Понашање

Из Википедије, слободне енциклопедије

Понашање представља све радње и одговоре организма обично везане за спољашњу (природну) средину, и условљене или узроковане неким дешавањима у њој.[1] Овде спада свака активност која се може посматрати директно, посредством чула, или индиректно, помоћу техничких уређаја. Тако у понашање спадају причање, ћутање, спавање, смејање и плакање, али и физиолошке промене попут оних у раду мозга, срца и других органа под контролом аутономног нервног система.[2]

Као што је већ напоменуто, понашање животиња и човека је под контролом нервног и ендокриног система. Проучавају га различите биолошке дисциплине (у првом реду етологија) и друштвене науке попут филозофије, психологије и социологије.

Референце[уреди]

  1. ^ Ottův slovník naučný nové doby, heslo Chování instinktivní. Sv. 4, pp. 1479.
  2. ^ Милојевић Апостоловић, Биљана (2012). Психологија. Нови Логос. стр. 12. ISBN 978-86-6109-072-1. 

Литература[уреди]


Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Понашање