Левонд
Левонд (јерменски: Ղևոնդ, Гхевонд или Гевонд) или Леонтиус[1] је био јерменски свештеник и историчар с краја 8. века.
О његовом животу се зна врло мало, осим да је био очевидац догађаја које описује после 774. године.[1] Његово историјско дело наручио је Сапух, син Смбата VII Багратунијa, владајућег кнеза Јерменије у периоду 761–775, и обухвата године од 632 до 789.[1] Незаобилазан је извор за рану историју арапске владавине Јерменијом; заиста је за 662–770 година његово сведочење једино сведочанство о белешкама.[2] Такође садржи важне информације о арапско-византијским ратовима у том периоду.[1] Дело укључује писмо које је византијски цар Лав III Исавријац (в. 717–741) наводно послао омејадском калифу Омару II (в. 717–720) и садржи одбрану хришћанске вере, али ова верзија је каснији јерменски састав.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Mahé, Jean-Pierre; Martin-Hisard, Bernadette; Hakobean, Alekʻsan (2015). Łewond Vardapet: discours historique. Paris: achcbyz. ISBN 9782916716565.
- Canard, Marius; Cahen, Claude (1960). „Armīniya”. Ур.: Gibb, H. A. R.; Kramers, J. H.; Lévi-Provençal, E.; Schacht, J.; Lewis, B.; Pellat, Ch. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume I: A–B. Leiden: E. J. Brill. стр. 634—640. OCLC 495469456.
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
Даље читање[уреди | уреди извор]
- Andrews, Tara (2018). „Levond”. Ур.: Nicholson, Oliver. The Oxford Dictionary of Late Antiquity. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866277-8.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
