Омејадски калифат

Омејадски калифат у свом највећем обиму

Омејадски калифат је арабљанска држава у време владавине калифа из династије Омејада. Омејади су владали Калифатом од 661. до 750. године.

Настанак

Владавина Омејада је уследила након епохе правоверних калифа (632—661), а њихов оснивач је Муавија(661—680), познат и као „неимар арапског царства“. Он је у грађанском рату (656—661) поразио калифу Алија и након тога утемељио своју династију, чиме је установио принцип наследности Калифата. Муавија је наставио арабљанску експанзију обновивши сукобе са Византијом, изградио је флоту, укинуо племенске поделе у војсци и успоставио верску толеранцију. Створио је јаку државу са добро организованом администрацијом. За своје седиште је изабрао град Дамаск у Сирији, који ће остати престоница Калифата све док абасидске калифе не буду изградили Багдад.

Развитак

Џамија Купола на стени

Омејади су много градили и много освајали. Муавијин наследник Абд ел Малик (685—705) саградио је величанствену џамију у Јерусалиму познату под називом „Купола на стени“. Његов син Ел Валид (705—715) наставио је градитељску традицију: подизао је џамије, болнице, школе, домове за сиромашне итд. За време Омејада Арабљани су упали у средњу Азију, дошли у контакт са Монголима, Кином и Индијом. Упали су у Африку и покорили Бербере, а у два наврата (674. и 717) опседали су Цариград.

Криза и пад династије Омејада

Након вишедеценијског периода општег напретка, Омејадски калифат запада у кризу за време калифе Хешама (724—743). Византијски цар Лав III (717—741) нанео је Арабљанима тежак пораз код Акроинона. Омејаде су почеле да губе подршку народа, али и у аристократији која је, навикнута на удобан и раскалашан живот, била потпуно дегенерисана и незаинтересована за даља освајања и ширење Калифата.

Највећу и најјачу опозицију Омејадима представљали су шиити, религиозна фанатична секта коју су основали следбеници Алија, калифе ког је родоначелник Омејада Муавија поразио у грађанском рату. Они су изазивали сталне немире и окупљали око себе слојеве незадовољне омејадском владавином. У таквој ситуацији се јавља род Абасида, који прихвата шиите и идентификује се са њима, а истовремено наглашава своје сродство са Мухамедом које је јаче од омејадског. Абасиди врло брзо стичу велики број присталица, нарочито у Персији и међу немуслиманским становништвом. Године 747. избија велики устанак против Омејада, који се завршава 750. њиховим збацивањем и доласком Абасида на власт.

Карактеристике Омејадског калифата

За династију Омејада је карактеристично: фаворизовање арапских муслимана (тј. оних муслимана који припадају искључиво арапском етникуму), припадност Пророковом (тј. Мухамедовом) роду и столовање у Сирији. Ове одлике омејадске династије ће се изразити тек касније, када је буде сменила династија Абасида (750—1258).

Види још

• Кордопски калифат

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Омејадски калифат