Ледебурит

С Википедије, слободне енциклопедије
Лична карта:
  • Име: челик
  • Датум рођења: почетак 1. века п. н. е.
  • Годишња производња: 1,13 милијарди тона (у 2005. години)
Физичко-хемијске особине:
Алотропске модификације железа:
Микроконституенти у челику и гвожђу:

Ледебурит је микроконституент у структури ливеног гвожђа настао у током еутектичке реакције: L→γ+Fe3C на температури 1147°C и масеном уделу угљеника 4,3%.

Име је добио по немачком металургу (нем. Karl Heinrich Adolf Ledebur 1837-1916) који га је први описао 1882. године.

Структура и особине[уреди | уреди извор]

Слика 1. Матастабилни фазни дијаграм Fe-Fe3C (пуне линије). Фазне области стабилног фазног дијаграма Fe-C означене су испрекиданим линијама.

Постоји два типа ледебурита: ледебурит I који је стабилан на високим температурама (аустенит + цементит) и ледебурит II (перлит + цементит) који настаје еутектоидном трансформацијом аустенита из ледебурита I у перлит и стабилан је и на собној температури.

Погледати[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]