Беинит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лична карта:
  • Име  : Челик
  • Датум рођења  : Почетак 1. века п.н.е.
  • Годишња производња : 1,13 милијарди t (у 2005 години)
Физичко-хемијске особине:
Алотропске модификације железа:
Микроконституенти у челику и гвожђу:

Беинит (по енгл. E. C. Bain) је прелазна микроструктура која се појављује током термичке обраде угљеничних челика. Ствара се на темпаратурама које леже између температура стварања перлита и темпаратура стварања мартензита.

Садржај

[уреди] Структура и особине

Ставрање перлита је чисто дифузиони процес (реконструктивни процес), док се стварање мартензита одвија бездифузионо (смицајни процес). Као је већ поменуто беинит је прелазно стање стварање, односно комбинација дифузионих и бездифузионих фазних промена. Коначан изглед микроструктуре беинита зависи у највећој мери од брзине хлађења, масеног удела угљеника, односно масеног удела осталих легирајућих елемената. Беинит се, као и перлит, састоји из ферита и цементита (Fe3C). Разликује се од класичног ферита по облику зрна тзв. "беинитног ферита", као и по облику, расподели и величини цементита исталоженог у феритној основи. У основи беинит се дели на две подгрупе: тзв. гроњи беинит (груби беинит) и доњи беинит (фини беинит). Као у случају мартензита и беинит због своје природе настанка, која укључује дифузионе и недифузионе (у овом случају смицајне) процесе, није присутан на фазном дијаграму Fe3C. У ту сврху се користе изотермални, односно тзв. ТТТ дијаграми (енгл. Time-Temperature-Transformation).

[уреди] Погледај

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Литература:

  • H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Беинит



металургија Овај незавршени чланак Беинит везан је за металургију.
Користећи правила Википедије, можете га проширити.
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици