Лук и стрела (оружје)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Стрела (вишезначна одредница).
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Лук (вишезначна одредница).
Реконструкција изгледа хунског лука
Савремени лук Рикрв

Ратни лук је тип оружја који избацује стреле помоћу своје еластичности. Користи се за лов и спорт, а кроз историју се користио и за ратовање.

Вештина употребе лука се назива стреличарство. Поред праћке, лук је једно од првих оружја намењених за употребу на даљину.

Веома различити дизајни лукова се могу срести у различитим културама и кроз разне периоде. Уобичајени су лукови направљени од чврстог дрвета (енглески дуги лук ), од плочастог дрвета (јапански и сијамски), те композитни лукови (средњи исток, Индија и Монголија ).

Историја[уреди]

Сматра се да је лук настао у касном палеолитском и раном каменом добу. У Европи се појавио на простору данашње Немачке и датира од касног палеолитског периода хамбуршке културе (9000—8000. година пре нове ере). Стреле су прављене од боровине, биле су дуге 15—20 cm и имале су камени врх.

Прва употреба лукова у ратне сврхе је описана у индијским еповима.

Историја израде[уреди]

Најстарији лукови, за које се сада зна, пронађени су у мочварама на југу острва Зеланд у Данској. Тамо су 1940-их нађена два лука. Направљени су од брестовог дрвета, рукохват им је раван и имају облик латиничног слова д (D), а дугачки су 1,5 m. Овакви лукови су се користили све до бронзаног доба.

Амерички Индијанци су користили равне лукове направљене од америчког ораха.

Развој[уреди]

Ратни лук је постао главно наоружање старовековних армија Египта и Сирије, које су избацивале стреле са ратних кочија, што је било јако ефикасно у борби. Римљани и Грци нису нашли за сходно да користе ово оружје, већ су развили другачију тактику борбе и ојачали оклопе који су умањили ефикасност стрела. Та превласт је трајала све до доласка на сцену народа источне Азије, који су имали стрелце на коњима и много боље композитне лукове, након чега су они постали доминанти народи тог времена.

У Енглеској се у средњем веку појавио дуги лук, који је, са својим већим дометом и већом пробојном моћи, био веома квалитетан. Међутим, за добро руковање овим луком било је потребно више година тренинга.

Касније се развила и посебна врста лука названа самострел. Његов недостатак је било врло споро пуњење, док су његове предности биле лакше руковање њиме и чињеница да је већ после неколико недеља тренинга војник-стрелац био потпуно спреман за борбу. Такође, имао је већу пробојну моћ од било ког оновременог лука, што је у оно време било веома важно.

Ратни лук почиње полако да нестаје са ратне сцене појавом барута и мускета.

Најпознатији корисници ратног лука су свакако Робин Худ и Вилијем Тел.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Лук и стрела (оружје)