Оружје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Атомска бомба, најразорније оружје које је икада коришћено

Оружја су направе за уништавање и онеспособљавање непријатељске силе -њених живих појединачних и групних циљева, фортификацијских и других материјалних добара у ратним условима, као и за одбрану живота и имовине грађана у мирнодопским условима као превентивна и репресивна средства полиције, за лов дивљачи и риболов, у стрељачком спорту итд.

Историја[уреди]

Камено доба[уреди]

Прво оружје које је човек користио било је такозвано хладно оружје и био је то најобичнији камен или тољага која је могла бити од дрвета, животињске или људске кости, или камена. Али тољага има низ мана, мали домет, непрецизност, малу пробојност. Напредак је постигнут када се човек досетио да камени, или предмет од кости, заоштри како би му смањио ударну површину и тако га учинио убојитијим. Тада настају нож и секира. Када је разумео овај пинцип све је већ ишло лакше. Прво је дрвени штап заоштрио и тако добио прво копља. Тако је повећан је домет тољаге, а када је за дужу и праву мотку - штап, завезао заоштрен троугласти или конусни камен, добио је још ефикасније и убојитији копље. Ово оружје је повћало људске домете али и апетите. Ускоро је еластичан дрвени штап затегнут тетивом лијана могао да избацује минијатурна копља - стреле са каменим врхом, па су домет, прецизност и убојитост, постали много већи. Највећи домет оружја каменог доба су лук и праћка. Настаје катапулт артиљеријско оружје каменог и каснијих доба, који је имао већи домет и већу разорну моћ.

Метално доба[уреди]

Метално доба је показало знатан напредак човјеков у свакој његовој делатности. Унапређујући оружја, више од тога, унапређивао је и припремао себе за све брже и веће успехе. Бакарна оружја која су представљала изванредан напредак у односу на оружја од дрвета и камена из каменог доба брзо су била превазиђена потребом за још квалитетнијим и убојитијим оружјем. Бронзано оружје је било сасвим евидентан напредак у свим доменима човековог живота, па логично, и у прављењу оружја. Тек је у железно доба омогућило да се све захтевније потребе оновременог човека релаизују у сваком погледу па и погледу оружја. Појава ватреног оружја је капиталан напредак у евлуцији оружја. Изум барута омогућио је избацивање пројектила (прво од камена а потом од метала) већом брзином, на веће удаљености и прецизније него у дотадашњој пракси. Настају мускете, прва најпростија ватрена оружја аркебузе. То ватрено стрељачко оружје грађено од металне цеви затоворене са једне стране, код кога се с отвора убацивао барут, па камени или метални пројектили (тане, зрно,) а уз затворену страну цеви палио фитиљ који је директним сагоревањем палио барутно пуњење, чији су ослобођени гасови избацивали пројектил. Динамит није направио револуцију у техници ратовања као барут, али као што је метак лако пробијао штитове који су штитили од стрела, тако је изум динамита учинио застарјелим зидине и утврђења у ратовању.

Модерно доба[уреди]

Од овог револуционарног времена у историји оружја, све брже и све већим корацима се развијао и човек и његове делатности. Оружје постаје све прецизније, убојитије, са већом ватреном моћи. У изради оружја и муниције све више се користи не само људска вештина занатства већ и наука. Оружје се проучава мултидисциплинарно и конструише по најсавременијим техничко-технолошким сазнањима. Како је развој оружја напредовао тако су решавани проблеми:

  • цев је прво постала дужа, касније је добила и спирални жлеб - прецизност.
  • Кад су изумљени меци решен је проблем и брзине пуњења (нема више шипке) и затајивања.
  • полуаутоматска пушка - чаура метка „сама“ испада из лежишта по опаљивању, човјек мора ручно ставити нови метак.
  • пушка је добила оквир, не треба стављати метак по метак, него цели оквир, након сваког метка је потребно „репетирати“ пушку
  • задњи корак је аутоматска пушка - оквир од 4-8 метака заменио је оквир од 20-60 метака, јер није више потребно репетирати пушку по испаљивању појединог метка, могоће је испаљивање рафала (већи број метака један за другим).

Настаје читава лепеза оружја од оних такозваних кратких цеви (пиштољи, пушке) до озбиљних и убојитих брзометних-аутоматских оружја велике ватрене па тако и разорне моћи. Настају аутомати, Калашњиков митраљези, противавионски топови, бузуке, осе, топови, тенкови, оклопна кола, борбени авиони, ратни бродови, лансери торпеда, каћуше, ракетни ланскирни системи. Макако импоновао човеков тенолошки напредак, скок од необрђеног камена до самонавођених интерконтиненталних ракета са нуклеарним главама, радост ваља примерити, јер се ипак ради о врло опасном и деликатном напредку, у коме су оружја и њихова муниција више него опасни.

Модерно доба донело је и прву моторизацију и оклопна возила, против којих се могло борити истим средствима, топовима, минама и конфигурацијом терена, затим авијацију - одговор је такође ваздухопловство или против ваздушне ракете, али против хемијског, биолошког а касније и нуклеарног оружја нема одговора. Тако је данас производња хемијског и биолошког оружја забрањена женевском конвенцијом Хашком конвенцијом из 1928. године. Међутим развојем војне биотехнологије, ствара се могућност развоја биотехнолошког оружја, које би због својих карактеристика спадало у категорију „хуманих оружја“.

Подела оружја[уреди]

Литература[уреди]

  • Група аутора, Енциклопедија Британика, Политика, Београд, 2005.
  • Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, треће издање, Београд, 1978.
  • Група аутора , Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд 1982.

Са других Викимедијиних пројеката :