Стреличарство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Циљ за стреличарство- како се може приметити сваки стрелац тежи да погоди „у жуто“

Стреличарство је вештина коришћења лука у сврхе испаљивања стрела. Стреличарство је током историје налазило своју примену у лову и борби а касније је постало спорт. Особа која се бави стреличарством назива се „стреличар“.

Историјат[уреди]

Најранији конкретан траг стреличарства стар је пет хиљада година. Лук је вероватно прво коришћен за лов, а тек касније у сврхе ратовања.

Старе цивилизације, првенствено Персијанци, Грци, Индијци, Кинези, и Корејци, имали су велики број стреличара у својим војскама. Испоставило се да су стреле посебно погубне за велике војне формације.

Током средњег века, коришћење стреличара у западноевропским ратовима није било доминантно колико се у популарној култури обично сматра. Стреличари су обично били најмање плаћени војници у војсци, или чак регрутовани међу сељацима. Таква стратегија била је последица мале цене лукова и стрела у поређењу са ценом мачева и оклопа. Професионални стреличари, за које је потребна дугогодишња обука и квалитетнији лукови због тога су били ретки у Европи.

Насупрот томе, у Азији и арапском свету стреличарство је било веома заступљено. Стреличари-коњаници су сачињавали главницу војне снаге већине Монгола.

Развитком ватреног оружја, стреличарство се све мање користи у ратовању. Прва ватрена оружја су била лошија у домету, учесталости паљбе и пробојности оклопа од висококвалитетних лукова, али је за њихово коришћење била потребна драстично краћа обука.

Стреличарство је данас олимпијски спорт.

У Србији је за законито поседовање лука неопходна дозвола.

Спољашње везе[уреди]

Спорт Део Википедије посвећен темама везаним за спорт.