Марија Крећа

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Крећа
Датум рођења(1954-04-25)25. април 1954.
Место рођењаБеоградФНР Југославија

Марија Крећа (рођена у Београду 25. априла 1954) је српска балерина и критичар уметничке игре.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Марија Крећа рођена је 1954. године у Београду где је завшила основну и средњу школу, као и Економски факултет. Поред тога завршила је и балетску школу „Лујо Давичо”, школу модерног балета Смиљане Мандукић, новинарску школу при РТС-у код Јована Шћекића и Горана Милића.

Наступала је у Народном позоришту у Београду као играч. Члан је Удружења балетских уметника Србије. Бави критиком уметничке игре и праћењем играчке сцене у Београду и Србији. Живи и ради у Београду.

Каријера[уреди | уреди извор]

Као ученица балетске школе учествовала на концертима у Народном Позоришту у Београду. Године 1972. године играла је у целовечерњој представи Пинокио у кореографији Мирјане Николић-Костић, са којом је у организацији Музичке омладине Србије гостовала по градовима у Србији. По завршетку балетске школе била је члан балетске групе Бориса Радака, с којом је наступала на РТС и РТ Нови Сад. Од 1982. године је члан Београдског савременог балета Смиљане Мандукић са којим је учествовала на многим фестивалима и концертима у оквиру Југоконцерта и Музичке омладине.

Најзначајнији Маријин ангажман је у кореографијама Смиљане Мандукић на концератима у позоришту Атеље 212:

У новооснованом Театру покрета Мимарт 1984. године играла је у првој целовечерној представи Урбис Лудус.[2]

Учествовала у представи позоришта-књижаре Магаза основача Љубе Тадића и Снежане Никшић у сатиричној фолк опери Желимира Жилника и Пеђе Вранешевића Радничка опера, у режији Мире Ерцег. Премјера Радничлке опере била је 6. јуна 1985. године у камиону-позоришту фабрике Гоша у Смедеревској Паланци.

Јуна 2017. учествовала у пројекту обележавања 25 година од смрти Смиљане Мандукић и играла у представи Есеј у покрету, редитељке Сање Крсмановић-Тасић у Народном позоришту, сцена „Раша Плаовић”.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kreća, Marija (12. 2. 2020). „'Jedan', beg od usamljenosti”. Beogradski glas. IV/68: 14. 
  2. ^ „"URBIS LUDUS". teatar mimart. Приступљено 2. 12. 2022.