Матија Станичић
| Матија Станичић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Матија Станичић |
| Место рођења | Баст (Башка Вода), Хрватска |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Уметнички рад | |
| Поље | сликарство |
| Правац | Маргинална уметност |
Матија Станичић (Баст, 1926 – Београд, 1987) био је српски сликар.
Живот[уреди | уреди извор]
Цео свој живот, почев од ране младости провела је у Београду радећи као кућна помоћница знаменитих људи у Србији - Иве Андрића, а касније Ота Бихаљи-Мерина. Сликала је током 1976-77. Умрла је као анонимус 1987. у Београду. Сахрањена је у заједничкој гробници где се сахрањују бескућници. [1]
Стваралаштво[уреди | уреди извор]
Њена дела, откривена постхумно, постала су део велике ризнице Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини, Србија - поклон Мирјане и Герхарда Шоенбернера (некадашња заоставштина Ота Бихаљи-Мерина).[2] У оквиру Ноћи музеја маја 2010. године у МНМУ у Јагодини, њена дела су коначно први пут изложена. Било је то прво званично представљање овог снажног опуса на који је још Ото Бихаљи-Мерин указивао у својој енциклопедији о наивним уметницима света.
Стил[уреди | уреди извор]
Сликала је своје фантазме и сновиђења кроз реминисценције на детињство, своју прошлост, али и садашњост, боравећи у кућама угледних људи, који су се и сами бавили уметношћу. Нагон ка самоспознаји као и доступност сликарског материјала довео је ову тајанствену спремачицу до читаве бујице оригиналних ликовних решења: сирових у изразу, топлих и лирских у поруци. Сликањем попут психотерапије, као што је то случај код аутсајдера широм света, она је несвесно зашла у сфере сопствене креативности и била сасвим сигурна да је то њена судбина.[3] Сликала је из сопственог порива, никада за живота није излагала, нити показивала своје радове, који су пронађени у кући Бихаљијевих, након њеног тајанственог одласка. Тај лирски, мистични, женски Art Brut открива сву крхкост и хиперсензитивност ове уметнице, која је ипак у подсвести имала жељу да ће можда неко једнога дана пронаћи њен дух у егзилу.[4]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Матија у црнини, око 1976-77. МНМУ, Јагодина -
Рођендан, око 1976-77. МНМУ, Јагодина -
Заљубљени, око 1976-77. МНМУ, Јагодина
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Ото Бихаљи-Мерин; Небојша Бато Томашевић, Енциклопедија наивне уметности света, Београд, 1984
- Gerhard Schoenberger, Матија – Неки други свет, каталог, МНМУ, Јагодина, 2010
- Н. Крстић, Матија, каталог, МНМУ, Јагодина, 2010
- Н. Крстић, Outsiders, каталог, МНМУ, Јагодина, 2013
