Медицински дуг

С Википедије, слободне енциклопедије
Пример из САД како непрестани годишњи раст здравствених трошкова по глави становника (2000–2011), може негативно утицати на медицински дуг

Медицински дуг је врста новчаних дуговања појединца насталих кумулацијом трошкова за здравствене заштиту и са њом повезаним трошковима. Ова врста дуга данас је широко распрострањен проблем у земљама са неадекватно решеном здравственом заштитом, који може створити пустош у финансијском животу великог броја људи, ако се особе са енормним дугом за здравствене услуге озбиљно не позабаве овим проблемом.

Медицински дуг се разликује од других облика дуговања, јер се обично јавља случајно и/или неизбежно, када су здравље и живот у питању. Људи не планирају када ће да се разболе или повреде, а лекови за здравствену заштиту су често неизбежни; па се медицински дуг често третира са више „симпатија” од других врста дуговања, па многи пацијенти не покушајући да га третирају и претворе у дуг сличан оном код кредитне картице, што је погрешно.[1]

Медицински дуг је у неким земљама, посебно у Сједињеним Државама, где је присутан као најизраженији проблем дуговања у свету, због високих трошкова лечења и неадекватног здравственог осигурања, водећи је узрок личног банкротства појединаца и/или читаве породице. О медицински дугу се често много мање брине и говори на другојачији начин, од дуга по кредитним картицама, хипотекарногм дугу, студентским кредитима, јер се многу људи често плаше медицинског дуга и несвесно избегавају суочавање са њим, што још више погоршава финансијску ситуацију појединца или читаве породице.[2]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Проценат особа у породицама са одабраним финансијским теретима здравствене заштите: Сједињене Америчке Државе, јануар – јун 2011.

Медицински дуг је посебно значајан феномен у Сједињеним Државама, који је према студији из 2009. године, проглашен за водећи узрок личног банкрота.[3][4]

Истраживање из 2007. године спроведено у САД показало је да је око 70 милиона Американаца имало потешкоћа са плаћањем медицинског третмана или да су имали медицинске дугове.[5] Истраживања су показала да већин пацијената у САД ствара медицински дуг тако што су без здравственог осигурања били приморани да за покривање трошкова лекова, третмане или неопходне медицинске процедуре били приморани да на одређени временски период акумулирају велике медицинске дугове. У 2007. години, отприлике половина оних који су се суочавали са здравственим дугом имали су дуг до 2.000 долара у рачунима, док је 21% имало дуг до 3.999 долара. Дванаест процената је имало медицински дуг више од 4.000 долара, 12% имало је дуг већи од 8.000 долара.

Иако је студија из 2009. спроведена у САД показала да око 50 милиона Американаца није имало здравствено осигурање,[3] ипак међу дужницима за здравствене услуге доминира око 60% оних са здравственим осигурањем.[5] На то је утицала чињеница да планови здравственог осигурања ретко покривају све трошкове који се односе на пружене здравствене услуге; тако да су осигурана лица, у раскораку између осигурања и доступности свеобухватне здравствене заштите, што их приморава да начине медицински дуг.[6]

Као и код било које врсте дуга, медицински дуг може довести, осим одбијања да се тражи даље лечење, и до низа личних и финансијских проблема - укључујући и лишавање хране и загревања, одеће и обуће, итд.[5][7] То је потврдила студија која је открила да је око 63% одраслих особа са медицинским дуговима одбило даље лечење, у поређењу са само 19% одраслих који су одбили лечење а нису имали никакав дуг.[8]

Према истраживању које је 2012. године спровела организација Демос,[9] међу задуженим домаћинствима, 62% је навело здравствене трошкове, без оних за трошкове здравственог фонда, као значајни део њиховог дуговања.[10]

Учешће медицинског дуга у стечају[уреди | уреди извор]

Медицински дуг се сматра неприоритетним неосигураним дугом у стечају. Другим риечима, медицински дугови се исплаћују тек када се ангажују средства примиене на дуг поверилаца који имају приоритетни дуг. То значи да се медицински дугови често исплаћују у циелости на крају стечајног поступка., под условом да стечајна имовина има довољно средстава. Тако се може десити да се део медицинског дуга отплати путем стечаја, а остат преосталог медицинског дуга укључен у стечајни случај бива отписан (ненаплатив).[11]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Alderman, Lesley (5. 6. 2009). „When Medical Bills Outpace Your Means, Seize Control Swiftly”. The New York Times. Приступљено 10. 6. 2019. 
  2. ^ Medical Debt Toolkit Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2018), National Credit Union Foundation. Приступљено: 10.6.2019
  3. ^ а б „Medical Debt Huge Bankruptcy Culprit—Study: It's Behind Six-In-Ten Personal Filings”. CBS News. 5. 6. 2009. Приступљено 10. 6. 2019. 
  4. ^ Himmelstein, David U.; Thorne, Deborah; Warren, Elizabeth; Woolhandler, Steffie (1. 8. 2009). „Medical Bankruptcy in the United States, 2007: Results of a National Study”. The American Journal of Medicine. 122 (8): 741—746. ISSN 0002-9343. OCLC 1480156. PMID 19501347. doi:10.1016/j.amjmed.2009.04.012.  See full text.
  5. ^ а б в Heavey, Susan (20. 8. 2008). „Consumers Face Rising Medical debt: Survey”. Reuters. Приступљено 10. 6. 2019. 
  6. ^ Kalousova, Lucie; Burgard, Sarah A. (1. 6. 2013). „Debt and Foregone Medical Care”. Journal of Health and Social Behavior. 54 (2): 204—20. ISSN 2150-6000. OCLC 38543580. PMID 23620501. doi:10.1177/0022146513483772. Приступљено 10. 6. 2019. 
  7. ^ O'Teele, Thomas P.; Arbelaes, Jose J.; Lawrence, Robert S.; Baltimore Community Health Consortium (1. 6. 2004). „Medical Debt and Aggressive Debt Restitution Practices: Predatory Billing Among the Urban Poor”. Journal of General Internal Medicine. 19 (7): 772—778. ISSN 1525-1497. OCLC 41390549. PMC 1492479 Слободан приступ. PMID 15209592. doi:10.1111/j.1525-1497.2004.30099.x. 
  8. ^ Daly, Rich (21. 10. 2005). „Working-Age Americans Bear Brunt of Medical Debt”. Psychiatry Online. Архивирано из оригинала 27. 11. 2005. г. Приступљено 22. 6. 2009. 
  9. ^ „How Employment Credit Checks Keep Qualified Workers Out of a Job”. Demos. Приступљено 3. 10. 2013. 
  10. ^ Richards, Eric (10. 6. 2019). „US Health Care & Medical Debt Statistics”. Moneymunk. Архивирано из оригинала 09. 06. 2019. г. Приступљено 10. 6. 2019. 
  11. ^ Larson, Aaron (10. 6. 2017). „Chapter 7 Bankruptcy”. ExpertLaw.com. Архивирано из оригинала 17. 07. 2019. г. Приступљено 10. 6. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Медицински_дуг&oldid=26933914”