Милано—Санремо 2021.

С Википедије, слободне енциклопедије
Милано—Санремо 2021.
Трка 6. од 33. у UCI ворлд туру 2021.
Информације о трци
Датуми20. март 2021. (2021-03-20)
Етапе1
Дистанца299 km
Побједничко вријеме6 с 38' 06"
Резултати
  Побједник  Јаспер Стојвен (БЕЛ) (Трек–Сегафредо)
  Други  Кејлеб Јуан (АУС) (Лото—судал)
  Трећи  Ваут ван Арт (БЕЛ) (Јумбо—визма)
← 2020
2022 →

Милано—Санремо 2021. 112. је издање једнодневне бициклистичке трке, једне од монументалних класика — Милано—Санрема. Одржава се 20. марта 2021. године, у Италији, као шеста трка у UCI ворлд туру 2021. укупне дужине од 299 km.[1]

За разлику од 2020. не вози се успон Турчино, док се возе успони Капо Мере, Капо Черва и Капо Берта, прије одлучујућих успона у финишу — Чипреса и Пођо. Бранилац титуле је Ваут ван Арт, који је 2020. освојио трке побједом над Жилијеном Алафилипом у спринту.

Највећи фаворити су Метју ван дер Пул, Ваут ван Арт и Жилијен Алафилип, док Филип Жилбер покушава да освоји пети монументални класик.

Рута[уреди | уреди извор]

Успон Пођо ди Санремо, који се вози у финишу трке.

Године 2020. трка је умјесто у марту одржана 8. августа, због пандемије ковида 19.[2] Приобални градови нису хтјели да организују трку, због чега је рута морала да буде промијењена и задржала је само 40 km од уобичајене руте.[3] Организатори трке — RCS Sport, најавили су да би нова рута могла да се задржи и 2021. али су касније потврдили да ће се трка возити по традиционалној рути.[4]

Неће се возити успон Пасо дел Турчино, који је оштећен због одрона у октобру 2019, а предвиђа се да радови на поправци пута неће бити завршени до априла 2021.[4] Умјесто њега, возиће се Коле ди Ђово, након чега се вози спуст до Ривијере и враћа се на традиционалну обалску руту на Виа Аурелији, на 112 km до циља.[4] Првих 200 km вози се по равном, за шта је Ван дер Пул рекао да је прилично досадно и да возачи треба да се труде да не заспу.[5] У последњих 60 km, вози се пет успона: Капо Мере, Капо Черва и Капо Берта, који нису вожени 2020, а завршавају се на 51 km до циља, након чега се возе најпознатији успони на трци, Чипреса на 21 km до циља, са просјечним нагибом од 9% и Пођо ди Санремо на 9 km до циља, укупне дужине 3,7 km, са просјечним нагибом од 8%.[6] Након успона Пођо, вози се 5,5 km спуста и по равном до циља.[4]

Иако је историјски био познат као спринтерски класик, 2008. је уврштен успон Ла Мани, како би подстакли агресивнију вожњу и побиједио је Фабијан Канчелара након соло напада.[7] Године 2014, финиш трке је враћен на стару руту, а Чипреса и Пођо представљају мјеста са којих се возачи одлучују да нападну у покушају да дођу до побједе и да избјегну групни спринт.[7]

Тимови[уреди | уреди извор]

На трци учествује 25 тимова, са по седам возача; 19 ворлд тур тимова има аутоматску позивницу, побједник про тура за претходну годину такође има аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, а другопласирани из про тура има аутоматску позивницу за све једнодневне ворлд тур трке, док организатори трке — RCS Sport додјељује четири вајлд кард позивнице.[8][9] По правилу из 2019. најбољи про тур тим у рангирању, има загарантовано учешће на свакој ворлд тур трци наредне сезоне;[10] најбољи про тур тим у сезони 2020. био је Алпесин—феникс, који је, такође, завршио на 12 мјесту у свјетском поретку тимова.[11][12] Другопласирани из про тура 2020. — Аркеа—самсик, такође има аутоматску позивницу за класике,[13] док су четири вајлд кард позивнице добили Андрони ђокатоли—сидермек, Бардијани—ЦСФ—фајзане, Тотал директ енержи и Ново нордиск.[14]

UCI ворлд тур тимови:

UCI про тур тимови:

Фаворити[уреди | уреди извор]

Ваут ван Арт, побједник трке 2020.

Највећи фаворити за побједу су Метју ван дер Пул, Ваут ван Арт и Жилијен Алафилип,[15] за које су медији изјавили да су лига за себе и да би било велико изненађење да неко други побиједи.[16] Ван дер Пул је први пут возио трку 2020, када је завршио на 13 мјесту.[17] Ван Арт је освојио трку 2020, испред Алафилипа, који је освојио 2019.[18] Њих тројица напали су на 35 km до циља на Ронде ван Фландерену 2020, након чега је Алафилип пао, а Ван дер Пул побиједио у спринту.[19] На почетку 2021. Ван дер Пул је освојио Страде Бјанке испред Алафилипа, док је Ван Арт завршио на четвртом мјесту, 50 секунди иза.[20] У нападу у последњем километру, достигао је убрзање од 1,362 вата, након чега је 15 секунди возио са 1,105 вати, а у остатку успона, који је одвезао за минут и 23 секунде, одржавао је просјек од 556 вати.[21] Винченцо Нибали и Том Бонен били су одушевљени његовим убрзањем,[22] а Бен Свифт је изјавио да је Ван дер Пул апсолутни фаворит за Милано—Санремо и да је сигуран да ће напасти на Пођу.[23] На завршној припремној трци пред Милано—Санремо — Тирено—Адријатику, Ван дер Пул је остварио двије побједе, од чега другу након соло напада 52 km до циља.[24] Ван Арт је такође остварио двије побједе, у групном спринту и на хронометру, док је Алафилип остварио једну побједу, у спринту против Ван дер Пула.[25] Прије Милано—Санрема, Ван дер Пул и Ван Арт су возили заједно неку трку у оквиру ворлд тура само пет пута и увијек је побједник био један од њих двојице; Ван дер Пул је водио 3:2.[26] Прије старта трке, Ван Арт је изјавио да трка долази у правом тренутку за њега,[27] док је Ван дер Пул изјавио да је Ван Арт у предности јер је већ једном освојио трку, али да не осјећа притисак,[5] а Алафилип је изјавио да су Ван дер Пул и Ван Арт „ултра фаворити“ за трку.[28]

Метју ван дер Пул, највећи фаворит за побједу.

Поред Алафилипа, Декунинк—Квик-степ предводи и Сем Бенет, у случају да се трка заврши групним спринтом.[29] Бенет је возио трку пет пута, али ниједном није прешао преко успона Чипреса и Пођо у водећој групи,[30] али је изјавио да му је Милано—Санремо велики циљ за 2021,[31] додавши да се трка и даље сматра спринтерским класиком, али да је он не види тако, јер у нападима на Пођу, возачи' иду јако брзо, док спринтери иду истом брзином као и по равном.[32] Од спринтера, поред Бенета, највећи фаворити су Арно Демар и Кејлеб Јуан. Демар је освојио трку 2016,[33] а изјавио је да су Ван дер Пул, Ван Арт и Алафилип највећи фаворити, али и да остали имају шансе.[34] Јуан је завршио на другом мјесту 2018. иза Нибалија који је освојио трку соло нападом, а поред тога неколико пута је завршио у тип 10.[35] Од осталих спринтера, учествују Фернандо Гавирија, Паскал Акерман, Ђакомо Ницоло, Елија Вивијани, Александер Кристоф, Сони Колбрели и Насер Бухани.[36]

Остали фаворити су Петер Саган, Мајкл Метјуз, Винченцо Нибали, Михал Квјатковски, Грег ван Авермат и Филип Жилбер. Саган је завршио на другом мјесту 2017. а сезону 2021. је почео касније због корона вируса,[37] након чега није био конкурентан за етапну побједу на Тирено—Адријатику.[38] Винченцо Нибали је освојио трку 2018,[39] а последњу побједу остварио је на Тур де Франсу 2019;[40] Метјуз је завршио на подијуму двапут, а на почетку сезоне 2021. носио је лидерску мајицу на Париз—Ници.[35] Квјатковски је освојио трку 2017. када је у спринту побиједио Сагана и Алафилипа, након што су се одвојили од групе на успону Пођо,[41] док је завршио на трећем мјесту 2019. А осим Квјатковског, Инеос Гренадирс предводе још Бен Свифт, Том Пидкок и Филипо Гана.[42] Најбољи резултат Ван Авермата је пето мјесто 2016,[43] а док му је најбољи резултат на класицима 2021. прије Милано—Санрема, осмо мјесто на [[Курне—Брисњл—Курне трци,[44] а нови тим — АГ2Р ситроен, предводи заједно са Оливером Насеном,[45] који је трку завршио на другом мјесту 2019.[46] Филип Жилбер је освојио четири монументална класика[47] и покушава да постане четврти возач у историји, након Едија Меркса, Рика ван Лоја и Рогера де Фламинка који ће освојити свих пет монументалних класика.ref>Cossins, Peter (18. 3. 2021). „Gilbert returns to form for elusive Milan-San Remo success”. cyclingnews.com. Приступљено 18. 3. 2021. </ref> Најбољи резултат на Милано—Санрему му је треће мјесто 2008. и 2011, а прије издања 2021. возио је трку 15 пута.[42]

Од осталих возача, очекује се могу да изненаде Максимилијан Шахман, Серен Краг Андерсон, Квин Симонс и Тим Веленс.[35]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „112th Milano–Sanramo: La Classicissima returns for Primavera”. RCS Sport. 18. 2. 2021. Приступљено 12. 3. 2021. 
  2. ^ Farrand, Stephen (27. 7. 2020). „Understanding the rescheduled 2020 racing season – Preview”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  3. ^ Farrand, Stephen (28. 7. 2020). „Milan-San Remo forced to find new inland route after coastal towns refuse race”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  4. ^ а б в г Ryan, Barry (18. 2. 2021). „No Turchino but a return to tradition for 2021 Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  5. ^ а б Ostanek, Daniel (18. 3. 2021). „Mathieu van der Poel: Wout van Aert has the advantage as he's won Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Приступљено 19. 3. 2021. 
  6. ^ Macleary, John (11. 3. 2021). „Milan-Sanremo 2021: When is the race, who is on the startlist and what does the course look like?”. telegraph.co.uk. Приступљено 12. 3. 2021. 
  7. ^ а б Bonville-Ginn, Tim (17. 2. 2021). „Milan-San Remo 2021: Route and start list”. cyclingweekly.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  8. ^ „Wild Cards”. Milan–San Remo. RCS Sport. 10. 2. 2021. Архивирано из оригинала 02. 03. 2021. г. Приступљено 12. 3. 2021. 
  9. ^ „Nippo-Vini Fantini hoping to secure Giro d'Italia wildcard”. cyclingnews.com. 15. 1. 2018. Приступљено 12. 3. 2021. 
  10. ^ „UCI reforms to be phased in through 2019”. cyclingnews.com. 23. 12. 2018. Приступљено 12. 3. 2021. 
  11. ^ „Alpecin-Fenix to ride all three Grand Tours in 2021”. cyclingnews.com. 1. 1. 2021. Приступљено 12. 3. 2021. 
  12. ^ Ostanek, Daniel (27. 10. 2020). „Alpecin-Fenix all but seal Tour de France invite after topping latest Europe Tour rankings”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  13. ^ „Van der Poel to have his pick of 2021 WorldTour events as Alpecin-Fenix earn automatic invitations”. cyclingnews.com. 23. 12. 2020. Приступљено 12. 3. 2021. 
  14. ^ Ostanek, Daniel (10. 2. 2021). „Eolo-Kometa lead 2021 Giro d'Italia wildcards”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  15. ^ Owen, Tom (10. 3. 2021). „Milan-sanremo Cycling 2021: Who Is Riding, When Is It On Tv, Can Wout Van Aert Win Again?”. eurosport.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  16. ^ Ryan, Barry (17. 3. 2021). „Mathieu van der Poel satisfied with Milan-San Remo debut despite 13th place”. cyclingnews.com. Приступљено 18. 3. 2021. 
  17. ^ Ostanek, Daniel (9. 8. 2020). „Mathieu van der Poel satisfied with Milan-San Remo debut despite 13th place”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  18. ^ Farrand, Stephen; Ostanek, Daniel (8. 8. 2020). „Mixed feelings for Julian Alaphilippe after Milan-San Remo defeat”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  19. ^ Cossins, Peter (18. 10. 2020). „Mathieu van der Poel wins Tour of Flanders”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  20. ^ Farrand, Stephen (6. 3. 2021). „Mathieu van der Poel wins Strade Bianche”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  21. ^ Croxton, Josh (7. 3. 2021). „Analysis: Mathieu van der Poel's 1,300-watt Strade Bianche-winning power data”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  22. ^ „Nibali, Boonen and father Adrie left stunned by Mathieu van der Poel’s Strade Bianche performance”. cyclingnews.com. 8. 3. 2021. Приступљено 12. 3. 2021. 
  23. ^ Cossins, Peter (9. 3. 2021). „Swift: The problem for everyone at Milan-San Remo will be Van der Poel and Van Aert”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  24. ^ Weislo, Laura (14. 3. 2021). „Tirreno-Adriatico: Mathieu van der Poel wins stage 5 after 52km solo attack”. cyclingnews.com. Приступљено 18. 3. 2021. 
  25. ^ „Van Aert, Pogačar: two seas, two kings”. tirrenoadriatico.it. 16. 3. 2021. Приступљено 18. 3. 2021. 
  26. ^ Farrand, Stephen; Ryan, Barry (8. 3. 2021). „5 conclusions from Strade Bianche 2021”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  27. ^ Farrand, Stephen (19. 3. 2021). „Wout van Aert: Milan-San Remo comes at the perfect time for me”. cyclingnews.com. Приступљено 19. 3. 2021. 
  28. ^ Ostanek, Daniel (18. 3. 2021). „Julian Alaphilippe: Van Aert and Van der Poel are 'ultra-favourites' for Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Приступљено 19. 3. 2021. 
  29. ^ Ostanek, Daniel (15. 1. 2021). „Sam Bennett takes aim at Tour de France green jersey and one-day races in 2021”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  30. ^ „Julian Alaphilippe and Sam Bennett lead Deceuninck-QuickStep at Milan-San Remo”. cyclingnews.com. 17. 3. 2021. Приступљено 18. 3. 2021. 
  31. ^ Ryan, Barry (8. 1. 2021). „Sam Bennett: I don't know if I'm the best sprinter or not”. cyclingnews.com. Приступљено 18. 3. 2021. 
  32. ^ Ryan, Barry (19. 3. 2021). „Sam Bennett: Milan-San Remo is the sprinters' Monument but I can't see it”. cyclingnews.com. Приступљено 19. 3. 2021. 
  33. ^ de Cheveigné, Adrien (5. 3. 2021). „Démare returns to Paris-Nice as a revived sprinter”. uci.org. UCI. Приступљено 12. 3. 2021. 
  34. ^ Ryan, Barry (17. 3. 2021). „Arnaud Démare: I won't say it's not possible to win Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Приступљено 18. 3. 2021. 
  35. ^ а б в De Neef, Matt (18. 3. 2021). „Preview: Your Guide To The 2021 Milan-San Remo”. cyclingtips.com. Приступљено 18. 3. 2021. 
  36. ^ „Milano-Sanremo 2021 - Startlist”. procyclingstats.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  37. ^ Ballinger, Alex (15. 2. 2021). „Peter Sagan forced to miss Classics Opening Weekend after contracting coronavirus, according to report”. cyclingweekly.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  38. ^ Tyson, Jackie (17. 3. 2021). „Peter Sagan: I did a lot of work at Tirreno-Adriatico”. cyclingnews.com. Приступљено 18. 3. 2021. 
  39. ^ „Nibali shocks Italy with home win at Milano-Sanremo”. velonews.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  40. ^ „Vincenzo Nibali”. procyclingstats.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  41. ^ Farrand, Stephen (18. 3. 2017). „Kwiatkowski outwits world champion to Milan-San Remo victory”. cyclingnews.com. Приступљено 18. 3. 2021. 
  42. ^ а б Farrand, Stephen; Giuliani, Simone (19. 3. 2021). „10 riders to watch at Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Приступљено 19. 3. 2021. 
  43. ^ Benson, Daniel (7. 8. 2020). „10 riders to watch at the 2020 Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Приступљено 18. 3. 2021. 
  44. ^ „Greg Van Avermaet”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 3. 2021. 
  45. ^ „Van Avermaet and Naesen: Our partnership can be an advantage at Opening Weekend”. cyclingnews.com. 26. 2. 2021. Приступљено 19. 3. 2021. 
  46. ^ Benson, Daniel (23. 3. 2019). „Naesen unlocks potential for first Milan-San Remo podium”. cyclingnews.com. Приступљено 19. 3. 2021. 
  47. ^ „Philippe Gilbert riding into the unknown as career countdown continues”. velonews.com. 12. 1. 2021. Приступљено 12. 3. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милано—Санремо_2021.&oldid=26939119”